Na pisanje ovog posta sam se odlucio kako bih na jednom mestu mogao da odgovorim na sva pitanja na koja inace svakodnevno odgovaram, pokusacu ovim tekstom da pomognem i sebi i drugima. Mnogi novi korisnici me pitaju za savet u vezi kupovine, pa cu ovde pokusati da opisem sve zastupljene sisteme, kako bih eventualno nekome olaksao izbor. Zamolio bih iskusne vapere da me isprave ako nesto pogresno napisem, jer sve je ovo moj zakljucak na osnovu mog sedmomesecnog iskustva.
Atomizer je jako prosta sprava i gotovo svako moze da je napravi u domacoj radinosti uz pomoc malo kantala, fibera i raznih prirucnih stvarcica. Dobar atomizer je nesto sasvim drugo, i proizvode ih samo nekoliko proizvodjaca na svetu. I ako na oko jako jednostavna spravica, dobar atomizer je jako komplikovano napraviti, jer je na njemu potrebno uskladiti mnogo parametara kako bi se dobio proizvod namenjen i pogodan za masovno koriscenje. Potrebno je uskladiti otpor grejaca sa fitiljem koji ga napaja tecnoscu kako bi se dobili rezultati koji odgovaraju vecini korisnika, usmeriti vazduh da se krece u pravilnom smeru i sve to uslkladiti sa raspolozivim baterijama koje masi korisnika po dimenzijama odgovaraju za svakodnevno koriscenje. Kod prve dve stavke se javlja problem da se sami korisnici medjusobno dosta razlikuju, pa neko povlaci jace a neko slabije, neko krace a neko duze, pa neko brze potrosi tecnost i grejac moze raditi na suvo, a u nekim slucajevima dolazi vise tecnosti na grejac pa dolazi do curenja, neprijatnih zvukova, neadekvatnog ukusa... Najbolji proizvodjac je onaj koji ove parametre najbolje prilagodi masovnom koriscenju i ove pojave svede na minimum. U svetu su zastupljeni nekoliko sistema, pa cu da pokusam da opisem svaki pojedinacno.
Prvi i naj jednostavniji sistem je kartomizer. Sastoji se, najprostije receno, iz grejaca i polifila natopljenog tecnoscu, koji su smesteni u kuciste. Ovaj sistem je toliko jednostavno napraviti da bude dobar i funkcionalan, da se prosto cudim kako neko uspeva da napravi los kartomizer. Zbog samog nacina funkcionisanja, kartomizeri daju prilicno dobre rezultate. Grejac je konstantno natopljen umerenom kolicinom tecnosti koja se nalazi u polifilu, pa veoma retko dolazi do curenja i zagorelog ukusa. Kartomizer moze procureti iskljucivo kada se prepuni tecnoscu, odnosno kada se naspe vise tecnosti nego sto polifil moze da apsorbuje, a do zagorelog ukusa moze doci samo kada je polifil dosta star ili kada ostane bez tecnosti. Prednosti ovog sistema su jako niska cena i gotovo nikakvo odrzavanje, pa se koriste dok daju dobre rezultate a potom se bacaju. Glavni nedostatak ovog sistema je jako slabo naglasena aroma tecnosti. Ne znam zbog cega se ovo desava, ali pretpostavljam da se kroz sam polifil tecnosti filtriraju, pa u njemu ostane veliki deo arome.
Drugi koji cu pomenuti je tank sistem, ciji su najzastuplejniji predstavnici ego-t/c. Svojevremeno jako popularni, mislim da su na pad njihove popularnosti pored dolaska na scenu kliromizera, dosta uticale lose kopije. Sistem kod koga je jako bitno sve uskladiti kako bi dobro radio. Potrebno je prilagoditi dotok i smer vazduha grejacu i fitilju kako se ne bi desavale nepozeljne pojave, a performanse znaju dosta da padaju usled istrosenosi pojedinih elemenata. Ovaj sistem je imao jako tezak zadatak da u vreme najvece ekspanzije korisnika elektronskih cigareta zadovolji masu korisnika, u cemu je samo delimicno uspeo. Jedini pravilan put za dotok vazduha je kroz konektor, gde vazduh putuje pravolinijski pored grejaca i fitilja gde dolazi do formiranja pare, ali je tu takodje otvoren put tecnosti za curenje na konektor, ne retko i van. Do curenja uglavnom dolazi usled istrosenosti ili neodgovarajuceg polozaja fitilja, zaprljanosti grejaca koji u tom slucaju ne moze da stigne da sagori svu tecnost, ili prejakog uvlacenja korisnika pri cemu se u kucistu stvara potpritisak koji povuce prekomernu kolicinu tecnosti. Bez obzira na sve ove probleme, proizvodjaci poput joyetech-a su uspeli ovaj sistem da prilagode vecini korisnika, a takodje, u ponudi su izmenljive glave(u slucaju ego-c) i atomizeri(ego-t) sa razlicitim otporima, kako bi korisnici svoju cigaretu dodatno mogli da personalizuju. Problem nastaje kada se komponente istrose, pa mi sami krenemo u izradu fitilja, grejaca... sto je jako teskouskladiti. Postoje mnogi tutorijali za reparaciju ovih atomizera koji se medju sobom razlikuju, jer situaciju dodatno komplikuje i sama tecnost koja se koristi. Ovi atomizeri slabo podnose guste tecnosti, a ni previse retke im ne prijaju. Fabricki su podesani da na najbolji nacin podnose sto veci izbor tecnosti, ali kad dodje do reparacije treba uzeti u obzir gustinu tecnosti koju koristimo, pa prema tome podesiti debljinu fitilja. Takodje, fitilji iz domace radinosti zahtevaju izvesno vreme razradjivanja pa u to vreme zagoreli ukus je vrlo cesta pojava koja remeti uzivanje. Jedini nacin za izbegavanje zagorelog ukusa je povlacenje na prazno, bez pritiskanja prekidaca, kako bi se napravio pritisak u kucistu koji ce dodatno povuci tecnost do grejaca.
Iz ovog sistema su razvijeni modovi koji rade na slicnom principu poput MY-T, A2t i vapo king-a, kod kojih se uz prilicno vezbanja moze napraviti odgovarajuci setap koji nece ni cureti ni davati zagoreli ukus, jedino sto se od takvih sistema ne moze ocekivati, je mala potrosnja i slabije ili iste performanse kao fabricka resenja, pa su zbog toga ovi atomizeri namenjeni iskusnijim i zahtevnijim korisnicima. Svi elementi ovih atomizera su dosta masivniji, grejac se obmotava oko nekoliko strukova fitilja kako bi se obezbedila konstantna navlazenost fitilja, sam fitilj koji sprovodi tecnost do grejaca je dosta veci, pa je nerealno ocekivati umerene performanse kakve najvecem broju korisnika odgovaraju. Perednost ovakvih atomizera je jeftino odrzavanje, ali se ta prednost gubi usled drasticno povecane potrosnje, pa ih preporucujem samo onima kojima su stvarno potrebni, odnosno onima koji iz fabrickih resenja ne dobijaju onoliko koliko im je potrebno.
Kliromizeri su sistemi koji su se zadnji pojavili, ali koji su definitivno buducnost koriscenja elektronskih cigareta, jer se najlakse prilagodjavaju velikom broju korisnika. Velika prednost kliromizera je to sto je veoma lako napraviti dobar, pa se u njihovu proizvodnju uljucio veliki broj proizvodjaca, spa je rezultat krajnje povoljan za korisnike jer smo dobili nisku cenu i veliki izbor ovih spravica. Gotovo sve je na strani kliromizera. Niska cena, lako odrzavanje, veliki izbor modela, veliki kapaciteti, preglednost kolicine preostale tecnosti...jedinio sto im ne ide u prilog je velika potrosnja koja se dodatno moze korigovati povecanjem otpora grejaca uz gubitak performansi, ali u svakom slucaju su daleko veci potrosaci od predhodno opisanih tank atomizera. Razlog za veliku potrosnju je to, sto su njihovi dugacki ili kratki fitilji konstantno uronjeni ili stalno u bliskom kontaktu sa tecnoscu, pa za razliku kod atomizera kod kojih je kolicina tecnosti strogo dozirana, uzimaju onoliko koliko im je potrebno. Jedna od njihovih karakteristika je i jako topla para koja varira u zavisnosti od modela i njegovog polozaja grejaca (udaljenosti od usta korisnika), pa ovo moze pojedinim korisnicima iritirati grlo i izazvati neprijatnosti, dok drugima moze pricinjavati dodatno zadovoljstvo zbog slicnosti po temperaturi isparenja sa klasicnim cigaretama. Poznajem nekoliko korisnika koji su usli u svet konzumiranja elektronskih cigara sa kliromizerima, ali su zbog problema sa grlom usled privikavanja potpomognutih pricama iz izvora "rekla jedna zena", odustali i vratili se analognim cigaretama. Velika prednost kliromizera je to sto se bez nekih poteskoca mogu reparirati, pa i usteda u potrosnom materijalu moze biti velika.
Poslednji sistem koji cu opisati a sa kojim imam jako malo iskustva pa se unapred izvinjavam ako nesto pogresim, su genesis sistemi. Radi se o atomizerima uglavnom rucne izrade koji su namenjeni izkljucivo najzahtevnijim korisnicima, spremnim na izvesna odricanja zarad ovog zadovoljstva. Radi se o sistemima jako slicnim kliromizerima koji se napajaju iz tanka uglavnom preko metalne mrezice Donja granica je jako visoka i mnogi klasicni korisnici tesko mogu izdrzati duze uzivanje u njima, a gornja granica je samo masta korisnika. Uglavnom se izradjuju sa velikim tankovima koji mogu da podmire potrebe za nekoliko sati koriscenja, jer su jako veliki potrosaci. Na njima se moze podesavati bukvalno sve, i pojedine tecnosti tek na njima dobiju svoj pravi ukus. Daju jako toplu paru i iz tecnosti izvlace maksimum, tako da se na njima uz odgovarajuce podesavanje moze osecaj u potpunosti pribliziti konzumiranju klasicnih cigareta, kao i bez problema smanjiti kolicina nikotina u tecnostima i zasicenost arome. Nedotaci su jako velika potrosnja koja uz odgovarajuca podesavanja moze biti stvarno ogromna, jako puno vezbe kako bi se sve podesilo po zelji i velike dimenzije. Takodje, velikom broju korisnika je to sto oni daju previse, a dovoljno je jako tesko postici. Poznajem korisnike koji su vrlo brzo posle kupovine, uprkos kvalitetu koji pruzaju zeleli da ih se otarase, ali srecom pa za njih postoji veliko interesovanje pa se lako nadje odgovarajuci kupac.
Kao sto mozemo zakljuciti, ni jedan uredjaj nije savrsen, svaki ima svoje prednosti i nedostatke. U svakom slucaju izbor postoji, a ja se nadam da sam ga ovim bar nekome olasao i da nisam previse smorio dugackim tekstom.
