Autor Tema: Federico García Lorca / Federiko Garsija Lorka  (Pročitano 1311 puta)

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Federico García Lorca / Federiko Garsija Lorka
« poslato: Septembar 14, 2016, 09:45:16 »
Federico García Lorca / Federiko Garsija Lorka






Federico García Lorca (selo Fuente Vaqueros kod Granade, Španjolska, 5. lipnja 1898. - Granada, 19. kolovoza 1936.), španjolski pjesnik i dramatičar.


Njegov život i djela obilježila su vrijeme prije i nakon Španjolskoga građanskog rata. Putovao je po Španjolskoj i Americi, živeći i pišući djela koja su prevedena na desetke jezika, a njegovo je ime poznato po cijelom svijetu.


izvor - wikipedia

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Federico García Lorca / Federiko Garsija Lorka
« Odgovor #1 poslato: Septembar 14, 2016, 09:46:40 »

Neverna žena


Povedoh je do reke
misleći da je devojka,
al bila je udata
i imala je muža.


Bilo je to u noći Svetoga Jaga,
i skoro kao po dogovoru.
fenjeri su se gasili,
svetlaci su počeli da svetle.
Iza poslednjih gradskih kuća
dotakoh njene grudi snene
i one se rascvetaše
kao zumbul grane nežne.
Slušao sam šuštanje
njene uštirkane suknje,
kao kada komad svile
deset oštrih kama seče.
Krošnje drveća bez sjaja
postale su veće.
Vidik pasa lajao je
i daljini iznad reke.


I prodjosmo pokraj kupina,
trnja i trske zelene.
Ispod njene pundje na tlu
napravih udubljenje.
Ja odvezah svoju mašnu…
Ona skide vel sa sebe…
Ja opasač sa revolverom…
Ona jeleke svilene…
Niti smilje nit puževi
nemaju tako lepu kožu
ni kristali mesečevi
takvim sjajem ne trepera…
Noge njene bežahu mi
kao ribe uplašene,
dopola još uvek hladne
a otpola sasvim vrele.
Jezdio sam te noći cele
najlepšom od svih putanja.
Jezdio te noći cele,
na ždrebici sedefastoj
bez dizgina i opreme.
Ja ne mogu ponoviti
stvari koje ona reče,
da budem obazriv nalaži mi
i pamet i poštenje.
Prljavu od poljubaca
i od peska odvedoh je s reke.
A na vetar
ljiljani su potezali sablje bele.


Kao pravi Ciganin
vladao sam se celo veče.
na kraju sam joj poklonio
košaru od svile meke.


Ali nisam se u nju zaljubio
jer bila je udata
a reče da je devojka
kad je povedoh do reke.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Federico García Lorca / Federiko Garsija Lorka
« Odgovor #2 poslato: Septembar 14, 2016, 09:47:21 »

PESNIK MOLI SVOJU LJUBAV DA MU PIŠE


Ljubavi moje krvi, smrti živa, nema,
zalud očekujem reč pisanu tvoju
i mislim s cvetom koji gubi boju,
kad živim bez sebe, bolje da te nemam.


Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna,
ne poznaje senu nit se od nje krije.
Srcu unutrašnjost od upotrebe nije
onaj med smrznuti što ga toči luna.


No ja to potrpeh. Razdreh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.


Stog rečima ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da živim u tišini,
u noći moje duše večnoj pomrčini.