Autor Tema: Poučne Priče  (Pročitano 36594 puta)

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #30 poslato: Septembar 24, 2016, 22:35:50 »
...




Kada sam zaista počeo voleti sebe… Čarli Čaplin


„Kada sam počeo da volim sebe
Shvatio sam da sam uvek i u svakoj datoj situaciji
Na pravom mestu i u pravo vreme
I razumeo sam da je sve sto se događa ispravno –
Od tada sam mogao biti miran
Danas znam. To se zove – POVERENJE


Kada sam počeo da volim sebe
Shvatio sam koliko može da uvredi nekoga
Kada pokušavam da ga nateram na nešto što ja hoću
iako znam da trenutak nije pravi
I da osoba nije spremna za to
čak i kad sam znao da sam ta osoba – Ja
Danas znam – To se zove- POŠTOVANJE


Kada sam počeo da volim sebe
Shvatio sam da su emotivni bol i tuga
Samo upozorenja da ne smem da živim protiv sopstvenih uverenja
Danas znam – To se zove- AUTENTIČNO POSTOJANjE


Kada sam počeo da volim sebe
Prestao sam da žudim za drugim životom
I video sam da je sve oko mene samo podsticaj za boljim
Danas znam – To se zove- ZRELOST


Kada sam počeo da volim sebe
Prestao sam da sebi uskraćujem slobodno vreme
I da stalno skiciram nekakve veličanstvene planove za budućnost
Danas radim samo ono u čemu uživam i što me zabavlja
što volim i od čega se od srca smejem
Na moj način i u mom ritmu
Danas znam – To se zove- ČASNOST


Kada sam počeo da volim sebe
Pobegao sam od svega što nije zdravo za mene
Od ždranja, ljudi, stvari i situacija
I od svega što me spušta i odvlači dalje od mene
U početku zvao sam to – Zdravi egoizam
Ali danas znam to je – LjUBAV KA SEBI


Kada sam počeo da volim sebe
Prestao sam da želim da sam uvek u pravu
Iako sam ruku na srce manje grešio
Danas znam- To se zove- SKROMNOST


Kada sam poceo da volim sebe
Prestao sam da živim u prošlosti i da brinem za buducnost
Sad živim samo u ovom momentu u kojem se sve događa
Tako živim svaki dan i zovem to OSVEŠĆENOST


Kada sam počeo da volim sebe
Prepoznao sam da me moje razmišljanje može učiniti jadnim i bolesnim
Ali kada sam tražio podršku srca
Um je postao važan partner
Danas tu vezu zovem – MUDROST SRCA


Mi ne treba da se plasimo predstojećih svađa
Sukoba i problema sa nama i drugima
Jer čak i zvezde ponekad lupe jedna u drugu i stvore neke nove svetove
Danas ja znam – TO JE ŽIVOT!“

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #31 poslato: Septembar 25, 2016, 21:24:16 »
...




Poklonite osmeh…


Kako ste danas? Dobro? Lose? Osrednje? Uzasno? Ili bas odvratno?
Milioni ljudi idu svakog jutra lose raspolozeni na posao koji im takodje ne moze popraviti raspolozenje i vrate se kuci jos gore raspolozeni. Pravi djavolji krug.
Manjak motivacije? Sta ciniti?
Najmanje sto mozemo uraditi je prisiliti sebe i poceti se osmehivati jos pred ogledalom u jutarnim satima, pokusati to i na poslu, pozeleti nekome dobro jutro uz osmeh, javiti se na telefon uz osmeh jer nas sagovornik ce ga sigurno cuti….
Osmehujte se prolazniku na ulici, ako ste u prodavnici, ako radite u bolnici poklonite osmeh pacijentima… Vasim osmesima pomocicete mnogim ljudima i ulepsati im dan kao i vama samima.
Ako osmehivanje uzmete kao vasu licnu dugotrajnu terapiju uvericete se u to da vam: „Ceo Svet uzvraca osmehe“
Hormoni srece:
Malo dete se osmehne 150 puta na dan, mi odrasli maksimalno 50 puta.
Kroz osmehivanje i smeh se produciraju hormoni srece. Bas onda kada se ne osecate dobro, osmehujte se. Hormoni ce uciniti svoje i vi cete se osecati bolje…
Osim toga za jedan osmeh vam je potrebno 10 misica, za jedno namrgodjeno lice ca. 100. Zasto onda zelite da se toliko zamarate i naprezete sa tih 100 misica?
Kada uvece dodjete kuci, ne zaboravite pred ogledalom na jedan osmeh!
Smejte se povremeno i samom sebi,prilika za to ima sigurno. Smejte se vasoj frizuri, nekom obecanju, nekoj svojoj trapavosti…
Sve to vas cini puno simpaticnijim i jednostavno samo covekom koji ume da se smeje….
Za ovaj vikend JA vam poklanjam moj najsiri i najiskreniji osmeh, zelim vam aktivan i lep odmor, napunite baterije, osmehnite se po koji put i poklanjate od srca tih deset misica, ma nije tesko veruj te mi…..

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #32 poslato: Septembar 27, 2016, 22:27:18 »
...




Ljubav medju srodnim dušama


Ljubav između dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju, proizvodi vibracije o kojima pjesnici pišu i koje mogu izraziti nevjerojatnu magičnost.
Ponekad se događa da u trenutku kad se muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog. Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osjete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvijek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se vjekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbjegnu jedno drugo.

Ponekad bez ijedne izgovorene riječi, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stići do jedinstva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.
Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju riječi Volim te…nijedan čovjek ne može pokidati veze između njih dvoje, čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala, svemoćna je i neuništiva. Veza između njih dvoje može oslabiti, njihovo konačno ujedinjenje se može odložiti, ali se ne mogu razdvojiti. Ona je utkana u točak vremena, diktirana slobodnom voljom Viših Anđela.
Sigurno da je više od slučajnosti da se Pripadajuće Duše, širom cijelog zemaljskog područja, nađu u istom trenutku na istom mjestu. Određene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije jesu vođene istim Univerzalnim Zakonom, zakonom Karme.
Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu. Za vrijeme ovakvih perioda razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obje osobe se osjećaju veoma usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih »praznih hodova« njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama milja.
Ovakva »čuda«se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je riječ grčkog porijekla i znači iznad. Einstein je to znao.
Ljubav je mnogo više od običnih osjećaja, ljubav je pozitivan elektro-impuls.
Čak i onda kad se otkrije Pripadajuća Duša, veoma često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajnu bol. Samo onda kad se kontinuirano upražnjavaju tolerancija i praštanje, bol se može izbjeći. Uzvraćanje na bol, bolom, može samo izazvati još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posljedične efekte.
Pjesnik Emet Fox: „Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može premostiti, ne postoji bolest, koju snažno projektirana ljubav ne može izliječiti, ljubav može izvojevati sve pobjede. Ona je koncentrirana kinetička energija, najjača sila u Prirodi.


I samo kad biste mogli održati ljubav cijelog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.“


« Poslednja izmena: Novembar 01, 2016, 20:48:36 Morgana »

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #33 poslato: Septembar 28, 2016, 21:56:04 »
...




"Davno sam izgubio dijete u sebi. U jatu ptica koje nisu bježale od mene. Željeli su da što prije porastem. Tražili su da šutim kad ne želim, da govorim kada ne treba, da ne plačem kada to zaista moram. Posebno su smijeh ubili u meni.
Davno, riječima: „Zašto se smiješ?, Nije vrijeme za smijeh. Uči, završi školu. Idi na spavanje. Nemoj ići nikuda! Idi! Ostani! Čekaj! Požuri! Uspori! Nemoj onog voljeti – on ne valja. Voli ono – to je ispravno! Ne laži. Uh, zašto si morao baš sada reći istinu?“
I tako sam odrastao – ptice danas bježe od mene, a ja od ljudi, da mi ne kažu pet različitih rečenica u jednoj minuti. Još je zbunjen onaj dječak u meni."

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #34 poslato: Septembar 28, 2016, 23:08:03 »
...




Nepotreban teret


Pitao je učenik učitelja:
Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav.


Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu.
… Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu.


I to je sve? – upita učenik iznenadjeno.


Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir.


Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:


Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo, kesa je suviše teška, a drugo, krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.


Ali učitelj je odgovorio:
To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter, koji rađa poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #35 poslato: Septembar 29, 2016, 23:02:28 »
...




PRIČA O ČETIRI SVEĆE


U prostoriji su polako gorele četiri sveće. Bila je gotovo potpuna tišina i mogao se čuti njihov razgovor.


Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila.


Druga sveća je rekla: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi smatraju da nisam neophodna, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi me često zaboravljaju i stavljuju po strani. Čak zaboravljaju da vole one sebi najbliže“ i istog momenta se ugasila.


Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo? Trebalo je da gorite do kraja.“ i rekavši to, počelo je plakati.


Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.“


Sa sjajem u očima, dete je uzelo sveću „nade“ i zapalilo ostale sveće .


Plamen nade bi uvek trebalo da tinja u našem srcu, kako bi svako od nas mogao da održi, veru, mir i ljubav.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #36 poslato: Septembar 30, 2016, 21:24:21 »
...




Meksički ribar


Mali brod se zaustavio uz obalu jednog malog meksičkog sela.
Američki turista je rekao jednom meksičkom ribaru da je riba jako kvalitetna i pitao ga koliko mu dugo treba da je ulovi.
«Ne dugo», rekao je Meksikanac.
«Ali onda zašto ne ostaneš duže i uloviš više?!»


Ribar mu je objasnio da mu je to što ulovi sasvim dovoljno da podmiri potrebe svoje porodice.
Amerikanac ga na to upita:»Šta onda radiš sa ostatkom svog slobodnog vremena?»
«Puno spavam, malo pecam, igram se sa svojom decom, pričam sa ženom. Naveče idem u selo da vidim prijatelje, popijem par tekila, sviram gitaru i pevam. Vrijeme mi je ispunjeno.», odvrati meksički ribar.


Amerikanac mu na to reče:»Ja imam diplomu sa Harvarda i mogu ti pomoći…Trebao bi duže pecati svaki dan. Tada bi mogao ribu i prodavati. Sa zarađenim novcem mogao bi kupiti novi čamac. Posle toga bi po istom principu mogao kupiti i drugi čamac, pa treći itd. i imao bi celu flotu ribarskih čamaca. Onda bi mogao umesto da prodaješ nekom ribu, napraviti svoju fabriku da ljudi dolaze od tebe da kupuju. I mogao bi se iz ovog malog sela preseliti u npr. Meskiko siti, Los Anđeles ili čak Njujork. Od tamo bi mogao voditi svoje poslove.


«Koliko bi to dugo trajalo?», upita ga Meksikanac.
«Oko 20-25 godina.», odgovori Amerikanac.


«I šta posle toga?», znatiželjno ga upita Meksikanac.


«Posle toga bi postalo jako interesantno. Kada bi tvoj biznis postao vrlo velik, mogao bi početi prodavati akcije i praviti milione.»


«Dobro, i šta posle toga?!»


«Pa posle toga bi se mogao povući u neko malo selo, spavati do kasno, igrati se sa decom, pecati ribu, pričati sa ženom, a naveče piti tekilu, svirati i pevati sa svojim prijateljima. Prosto uživati u ispunjenom vremenu…»

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #37 poslato: Oktobar 01, 2016, 22:05:08 »
...






Žozeove sandale - Paulo Koeljo


Pre mnogo godina, toliko mnogo da smo već i zaboravili kad je to tačno bilo, živeo u nekoj varošici na jugu Brazila jedan sedmogodišnji dečak po imenu Žoze. Rano je ostao bez roditelja pa ga je prihvatila jedna tetka, teška cicija, koja, uprkos silnim parama koje je imala, nije gotovo ništa trošila na svog sestrića. Žoze, koji nikad nije saznao šta je ljubav, smatrao je da je život takav i nije se sekirao zbog toga.


Kako su stanovali u bogataškom kraju, tetka je primorala direktora škole da primi njenog sestrića, plativši samo deseti deo školarine, uz pretnju da će se žaliti prefektu ako direktor na to ne pristane. Direktor nije imao izbora, ali je zato koristio svaku priliku da naloži nastavnicima da kinje i ponižavaju Žozea, u nadi da će se mališan neprimerno vladati i pružiti mu tako povod da ga izbaci iz škole. Međutim, Žoze, koji nikad nije saznao šta je ljubav, smatrao je da je život takav, i nije obraćao pažnju na to.


Došlo je Badnje veče. Svi đaci su bili obavezni da prisustvuju ponoćnoj misi u jednoj crkvi, daleko izvan varoši, jer je mesni paroh bio na putu. Dok su išli prema crkvi, dečaci i devojčice su razgovarali o tome šta će zateći u svojim cipelicama sutra ujutru, na Božić: nova odela, skupe igračke, čokolade, trotinete i bicikle. Svi su bili svečano obučeni, kao uvek na praznik – svi, izuzev Žozea, koji je išao u svojoj pohabanoj odeći i razgaženim sandalama, suviše malim za njegove noge (tetka mu ih je dala kad je imao četiri godine rekavši da će dobiti druge tek kad napuni deset). Pojedini mališani su ga pitali zbog čega je tako dronjav i kazali da ih je stid što imaju druga koji je tako bedno obučen. Ali kako Žoze nije znao šta je ljubav, nije se ni obazirao na njihova pitanja.


Međutim, kad je ušao u crkvu, začuo orgulje i ugledao upaljene sveće, ljude odevene u najlepše ruho, porodice na okupu, roditelje zagrljene s decom, Žoze se osetio kao najbednije stvorenje pod kapom nebeskom. Posle pričešća, umesto da se vrati kući sa ostalima, seo je na crkveni prag i počeo da plače. I premda nikad nije upoznao ljubav, sada je uvideo da je sam samcit, zapostavljen i napušten od svih.


Tog trenutka, primeti pored sebe jednog dečaka, bosonogog, koji je izgledao isto tako siromašno i jadno, kao i on. Pošto ga nikad ranije nije video, zaključio je da je dečak morao dugo da pešači da bi stigao donde. Pomisli: "Mora da ovog dečaka strašno bole noge. Daću mu jednu moju sandalu i tako ću ublažiti barem pola njegove patnje." Jer, iako nije upoznao ljubav, Žoze je vrlo dobro znao šta je patnja i nije želeo da je i drugi osete.


Ostavio je dečaku jednu sandalu i vratio se s drugom; svaki čas ju je premeštao s noge na nogu, da mu kamenje na putu ne bi previše izranjavilo stopala. Čim je stigao kući, tetka je primetila da je izgubio jednu sandalu i zapretila mu: ako je ne povrati do sutra ujutru, biće strogo kažnjen.


Žoze je otišao u krevet, sav prestravljen, jer su mu bile dobro poznate tetkine kazne. Cele noći nije ni oka sklopio, premirući od straha, a kad je napokon počeo da tone u san, začuo je glasove iz primaće sobe. Tetka je utrčala u sobu da vidi šta se dešava. Kad je Žoze, sav bunovan, ušao za njom, imao je šta da vidi: sandala koju je ostavio onom dečaku stajala je nasred sobe, prekrivena svim vrstama igračaka, biciklima, trotinetima, odećom. Susedi koji su se tu okupili, vikali su da su njihova deca pokradena jer nisu ništa zatekla u svojim cipelicama kad su se tog jutra probudila.


Tada je paroh iz crkve u kojoj je sinoć služena ponoćna misa banuo u kuću, kao bez duše; na crkvenom pragu se pojavio kip Malog Isusa, sav u zlatu, ali samo sa jednom sandalom na nogama. Nastala je mukla tišina, a onda su svi prisutni zaklicali, u slavu Boga i njegova čuda. Tetka se rasplakala i zamolila za oproštaj. A Žozeovo srce, obuzeto silnom snagom, spoznalo je šta je Ljubav.


Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #38 poslato: Oktobar 02, 2016, 17:49:09 »
...




TROSTRUKU FILTER TEST!!!


U drevnoj Grčkoj (469 – 399 pr.n.e.), Sokrat je bio naširoko hvaljen zbog svoje mudrosti.
Jednog dana dođe mu poznanik vrlo uznemiren:
– Sokrate, znate li šta sam upravo čuo o Diogenu?
– Samo trenutak – odgovori Sokrat. – Pre nego što mi kažeš šta si čuo napravićemo mali test. To se zove TROSTRUKI FILTER TEST.
– Trostruki filter?
– Tako je, pre nego što mi ispričaš šta si čuo o Diogenu, sve ćemo to filtrirati. Prvi filter je istina. Jesi li apsolutno siguran da je ono što nameravaš da mi kažeš istina?
– Ne, zapravo sam samo čuo o tome.
– Dobro, znači ne znamo je li to istina ili ne. Pokušajmo s drugim filterom, filterom dobrote. Je li ono što želiš da mi kažeš o Diogenu nešto dobro?
– Ne, naprotiv…
– Dakle, želiš da mi kažeš nešto o Diogenu što može biti loše, čak i ako nisi siguran da je istina?
Čovek je slegnuo ramenima, malo zbunjen. Sokrat je nastavio:
– Vest još uvek može proći test jer postoji i treći filter, filter korisnosti. Hoće li ono što želiš da mi kažeš o Diogenu biti korisno za mene?
– Ne, mislim da neće.
– Pa ako ono što želiš da mi kažeš nije istina, nije ni dobro, niti korisno, zašto to uopšte reći meni ili bilo kome drugome?

Van mreže MacVap

  • Full Member
  • ***
  • Thank You
  • -Given: 170
  • -Receive: 168
  • Poruke: 179
  • Ugled: +168/-0
  • Pol: Muškarac
  • Macedonian Vaping
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #39 poslato: Oktobar 02, 2016, 22:10:44 »
...I tako Sokrat nikad nije doznao da mu Diogen "pegla" zenu.

Ja se izvinjavam ako kvarim pricu, ali ja je tako znam.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #40 poslato: Oktobar 03, 2016, 23:20:28 »
...









''Čuvaj to nešto što imaš u sebi. Ne može niko bolje da ga čuva i poznaje od tebe. Prigrli ga čvrsto, kao ljubav, kao uspomenu, i pazi kome ga sve daješ. To nešto možda trenutno baš i nije nešto naročito. Možda je krhko, možda je plašljivo, tiho i slabo, ali je tvoje. Znaj da će vremenom biti još veće i bolje i da ćeš ga ponosito deliti sa svima.
Ali, prvo ga zadrži, oblikuj, neguj, nikako ne odustaj od njega i, tek kad budeš siguran da je pravo, iznesi ga, pokaži svima radosno i smelo, kao najbolji deo sebe.
I ne zaboravi da će to tvoje nešto za većinu biti ništa, ismevaće te, praviće te ludim, ali briga te. Ti samo čuvaj to nešto i radi na njemu. Niko to ne može da uradi osim tebe i zato istraj. Naprosto moraš. Nema ko drugi. To je tvoja misija. Zato je izvedi najbolje što možeš.
Ne očekuj odmah da te prihvate. Seti se koliko je tebi bilo teško da prihvatiš to nešto u sebi? Ne očekuj odmah da te zavole. Seti se koliko je tebi bilo teško da zavoliš sebe?
I znaj da su i drugi imali to nešto pa su ga ugušili, zaboravili, izdali... Za početak, pazi sa kim ga deliš i pazi kome ga sve pokazuješ.
Ljudi jesu dobri, ali ne uvek. Mogu da te odvuku sa prave staze i šta onda?
A kada uspeš, onda će ti biti svejedno, to nešto će biti svačije i bićeš srećan zbog toga...
To nešto može biti film, slika, može biti pesma ili lik neke osobe.
Nema veze šta je, znaj samo da je tvoje i da moraš da ga izneseš do kraja. Možda nećeš uspeti, to i nije toliko važno, bar ćeš znati da si probao, da si se nosio sa težinom sveta i savest će ti biti čista.
Možda nećeš uspeti, ali znaćeš da si dao sve od sebe i biće ti lakše…"




Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #41 poslato: Oktobar 04, 2016, 21:27:40 »
...




DA LI POSTOJI ZLO?


Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio
da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor.
“Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne?
Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje.
Profesor je bio oduševljen jer je pokazao
da je vera samo mit.
Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:
“Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?”
“Naravno”, odgovorio je profesor.


“Da li postoji hladnoća?”
“Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladnoću?”
“Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz
fizike, hladnoća je odsustvo toplote. Može se samo posmatrati da li
objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte.
Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Znači hladnoća ne postoji.
Mi smo stvorili termin HLADNO da bismo objasnili odsustvo toplote.”
“A tama?”, nastavio je student.
“Ona isto postoji.”, rekao je profesor.
“Opet grešite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti.
Možemo proučavati svetlost i osvjetljenje, ali ne i tamu. Nikolsova
prizma pokazuje mnoštvo različitih boja na koje se svetlost razlaže u
zavisnosti od talasne dužine.TAMA je termin koji smo mi stvorili da
objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.”
I konačno, student je pitao:”A zlo, profesore, da li postoji zlo?”
Profesor je ćutao.
Student je nastavio:”Bog nije stvorio zlo!
Zlo je odsustvo Boga u čovekovom srcu,
ono je odsustvo ljubavi, čovečnosti i vere.
Ljubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje.
Njihovo odsustvo dovodi do zla.”
Sada je profesor zaćutao.
Student se zvao Albert Ajnštajn.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #42 poslato: Oktobar 05, 2016, 21:24:07 »
...




SMELOST - Peti Hansen


„Dva semena leže jedno pored drugog u plodnom tlu u proleće.


Prvo seme kaže:


„Želim da rastem! Želim da pustim svoje korenje duboko u zemlju ispod mene, i da poguram svoje izdanke kroz zemljinu koru iznad sebe. Želim da razvijem svoje pupoljke da bi objavili dolazak proleća. Želim da na svom licu osetim toplotu sunčevih zraka i na peteljkama blagoslov jutarnje rose.“


I tako je raslo.


Drugo seme kaže:


„Plašim se. Ako pustim svoje korenje u zemlju ispod mene, ne znam na šta mogu da naiđem u tami. Ako se probijam kroz čvrsto tlo iznad sebe, mogu da oštetim tanane izdanke, šta ako otvorim svoje pupoljke, a puž pokuša da ih pojede? A šta ako počnem da cvetam, a dete me iščupa iz zemlje. Ne, mnogo je bolje da čekam dok sve ne bude bezbedno.“


I tako je čekalo.


Jedna koka koja je čeprkala po bašti, tražeci hranu, pronašla je seme koje čeka i odmah ga pojela.


Život guta one koji se boje.“

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #43 poslato: Oktobar 06, 2016, 21:51:21 »
...




Indijska legenda


Verovatno ste čuli za indisjku legendu o malom žutom cvetu koji se rascvetao u jednoj bašti. On cveta samo jednu sezonu i tada uvene.
Kada je jedan posetilac ušao u ovu baštu , čitamo u priči, sa svih strana slušao je samo žalbe.


Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zašto? Zato što je sve sa drveta palme korisno – plod, lišće, grane i deblo.
Međutim kokosova palma zavidela je mangu, zato što se njegov plod za skup novac izvozio iz Indije. Sve biljke su ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih mislila je da je druga biljka dala veći doprinos i dobila više.


Oko posetioca koji je slušao samo žalbe zaustavilo se na jednom malom žutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu. Sagnuo se i upitao ga: ” Zašto se i ti ne žalis kao ostali?”


Cvet je odgovrio: ” Posmatrao sam kokosovu palmu i zavideo joj na liscu koje se lelujalo na vetru. Poželeo sam da donosim divne, sočne plodove kao mango. Ali tada sam pomislio da ako je Bog želeo da budem kao kokosova palma ili mango, On bi mogao to da učini. Želeo je da budem mali žuti cvet pa zato želim da budem najbolji mali žuti cvet koji je ikad postojao.”

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #44 poslato: Oktobar 07, 2016, 22:05:38 »
...




NAJVIŠA CENA


Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine posmatrao prolaznike. Neka se devojčica približila trgovini i prislonila nosić na izlog. Kao nebo plave oči radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta. Ušla je odlučno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.


"To je za moju sestru. Možete li mi je zapakovati kao dar?"


Trgovac s nevericom pogleda devojčicu i upita: "Koliko novca imaš?"


Ona se podiže na prste, stavi na sto limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekoliko školjki i figurica.


"Hoće li biti dovoljno?", upita ponosno. "Želela bih starijoj sestri kupiti dar. Otkada nemamo mamu, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rođendan. Uverena sam da će je dar veoma obradovati. Njene su oči iste boje kao taj dragi kamen."


Trgovac je otišao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu.


"Uzmi i pažljivo ponesi", reče devojčici.


Ona uze paketić kao pobednički pehar i ponosno izađe iz trgovine.


Sat vremena kasnije u trgovinu uđe prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim očima. Stavi na sto kutijicu koju je trgovac pažljivo zapakovao i upita: "Ova je ogrlica kupljena u Vašoj trgovini?"


"Da, gospođice."


"Koliko je koštala?"


"U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, tiču se samo mene i mojih kupaca."