Autor Tema: Poučne Priče  (Pročitano 36593 puta)

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #15 poslato: Septembar 16, 2016, 10:46:23 »



Narcis i Jezero



Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.
Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza.
- „Zašto plačeš?” – pitale su ga.
- „Oplakujem Narcisa”, reče jezero.
- „Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.
- ” „Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno.
- „Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade.
Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo:
- „Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #16 poslato: Septembar 16, 2016, 11:01:25 »
..

Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu.
“ Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu.”
“ Ne dobri čoveče ”, odgovorio je, “ jednu sam našao.”


Ako je nešto očigledno, ne mora biti i istinito.


Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #17 poslato: Septembar 16, 2016, 11:03:52 »
...




Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom
manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah
rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne. Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #18 poslato: Septembar 16, 2016, 11:05:05 »




Starac noseci breme drva. Veoma umoran, zbaci breme, govoreci:
"He, prokleta smrti, gde si što ne dodješ da me uzmeš s ovog sveta,
da se ne mucim!" Kad eto ti smrt stane pred njega, onako ružna kao
što je opisuju, pa ga pita što je zove. "Ma ništa, odgovori
starac uplašen, više bih voleo da nisi dosla, ali kad si vec ovde,
pomozi mi da natovarim ovo breme drva na ledja, da brže stignem kuci,
jer me cekaju.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #19 poslato: Septembar 18, 2016, 21:19:53 »
...



Nekad i Sad



Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo vece zgrade, ali krace
živce, šire puteve, ali uža gledišta. Trošimo više, ali imamo manje,
kupujemo više, ali uživamo manje. Imamo vece kuce i manje porodice,
više pogodnosti, ali manje vremena.




Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja, ali manje
rasudivanja, više strucnjaka, ali ipak više problema, više medicine,
ali manje zdravlja. Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno,
smejemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno
ležemo, ustajemo previše umorni,citamo premalo, gledamo TV previše i
molimo se retko.




Umnogostrucili smo naše imetke, ali smanjili svoje vrednosti. Govorimo
previše, volimo preretko i mrzimo precesto. Naucili smo kako da
preživljavamo, ali ne i da živimo. Dodali smo godine životu, ali ne i
život godinama. Stigli smo sve do Meseca i natrag, ali imamo poteskocu
da predemo preko ulice da upoznamo novog komšiju. Osvojili smo spoljni
prostor, ali ne i unutrašnji.




Uradili smo velike stvari, ali ne i bolje. Ocistili smo vazduh, ali
zagadili dušu. Savladali smo atom, ali ne i svoje predrasude. Pišemo
više, ali ucimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje. Naucili smo
da žurimo, ali ne i da cekamo. Gradimo više kompjutera da sadrže više
informacija, da proizvode više kopija nego ikad, ali mi komuniciramo
sve manje i manje.




Ovo su vremena brze ishrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih
karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani dve plate, ali
više razvoda, luksuznijih kuca, ali uništenih domova. Ovo su dani bržih
putovanja, višekratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti,
jednodnevnih predstava, preteških tela i tableta koje cine sve od
hrane, da utišaju, da ubiju.




Ovo je vreme kada ima mnogo toga u izlogu, a ništa u skladištu. Vreme
kada vam tehnologija može doneti ovo pismo i vreme kada možete odabrati
da li cete ga podijeliti s nekim ili samo obrisati.




Zapamtite, provedite nešto vremena sa vašim voljenima, jer oni nece
biti tu zauvek. Zapamtite, recite poneku ljubaznu rec onome koji vas
gleda sa strahopoštovanjem, jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i
otici.




Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago
koje možete dati svojim srcem, a ne košta ni pare. Setite se da kažete:
"Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, ali najviše od svega i
mislite tako. Poljubac i zagrljaj ce zakrpiti povredu kada dolaze
duboko iz vas. Setite se držati se za ruke i ceniti momente, jer jednog
dana ta osoba nece biti tu ponovo.




Dajte vremena ljubavi, dajte vremena razgovoru i dajte vremena podeliti vaše dragocene misli s drugima.




Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #20 poslato: Septembar 19, 2016, 19:09:57 »
...




Bila jednom cetvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da ce ga Neko obaviti.
Biloko je to mogao uciniti, a Niko nije hteo.
Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je
opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga
Neko ne želi obaviti. Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije
ucinio ono što je mogao napraviti Biloko.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #21 poslato: Septembar 19, 2016, 20:04:39 »
...




Uzimala je keks iz torbe ne znajući da ga krade čoveku pored sebe. Ono što je uradio će vas šokirati




Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebalo dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu da bi joj vreme brže prošlo.


Kupila je knjigu i paketić keksa. Sela je u čekaonicu VIP da je niko ne bi uznemiravao. Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine. Kad je ona počela da uzima keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla i nastavila da čita knjigu.


U sebi je pomislila "ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila…"


Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovek pored nje, ne obazirući se ni na šta, je uzimao isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: "Baš me interesuje šta će sad da uradi".
Čovek uze poslednji i podeli ga na dvoje.


"Ovo je zaista previše", počela je da govori šokirana, uzela svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice. Kada se osećala malo bolje, nakon što je prošla ljutnja, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neprijatne događaje.


Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci... U tom trenutku ugleda paketić keksa još uvek netaknut.


Postidela se i osetila kao kradljivac i tek tada je shvatila da je keks isti kao njen bio od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, koja se čak osećala povređena u sopstvenom ponosu i osećanjima.


Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali?


Gledaj sa pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!


U životu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kad je bačen;
- Reč nakon što je izrečena;
- Mogućnost nakon što je izgubljena;
- Vreme kad je prošlo;
- Ljubav za koju se ne bori


(Virealno.com)

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #22 poslato: Septembar 20, 2016, 18:06:44 »
...




IGRA OSEĆANjA


Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je uvek tako luda, predložila:


`Hajde da se igramo skrivalice! Ko se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.`


INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?`


-`To je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`.


ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru.OPREZ nije hteo da reskira.


'Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST.


Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.


'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu.


Prvo je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNJOM je bilo još lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo, pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.


Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa. Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #23 poslato: Septembar 21, 2016, 21:29:34 »
Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav!






Jednom ne tako davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio. Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.


Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja, a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao. Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla).


U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izveštaje. Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. A Mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.


Izveštaji koje je dostavljala Bubamara bili su izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i uskoro je počeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd. Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je neophodno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov računar sa štampačem.




Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili. Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava. Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupan nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom.


Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba da zaposli pomoćnika (koji je takođe bio njegov pomoćnik u predhodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu. U isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan. Opet je tražio računar. Opet mu nisu odobrili.


Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zaključio da mora da naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio angažovanja agencije za te potrebe. Skupa studija je urađena i Cvrčak je poceo da primenjuje predložene motivacione metode. Svuda je okačio motivacione plakate.




Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovališta itd…Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao da nađe nadređene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega. I tako je vreme teklo.


Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje, ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao pre. To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje. Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospođu Sovu. Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži rešenja da bi firma poslovala rentabilno. Nakon tri meseca, Gospođa Sova je direktoru predala sledeci izveštaj:


“U firmi je previše zaposlenih!”


Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio: MRAVA.




Naravoučenije 1: Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav. Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobnima ne trebaju nadzornici. Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja. Ako, ipak, iz nekog razloga želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka, Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moći da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama, paucima, hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #24 poslato: Septembar 21, 2016, 21:33:26 »
...




Jedan uspešni biznismen ušao je u duboku starost i shvatio kako je došlo vreme da ga neko zameni.


Umesto da sam izabere svoga naslednika među svojim pomoćnicima ili svojom familijom, odlučio je uraditi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove odreda i pogona, blagajnike, savetnike i održao im sledeći govor:


“Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takođe, sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti… Odlučio sam da će to biti jedan od vas.”


Mladi perspektivni šefovi bili su zbunjeni…


“Daću svakom od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme. Želim da ga posadite i zalivate i da se ponovno okupimo sledeće godine kako bismo videli šta ste učinili s njim. Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik.”


Na tom sastanku je bio i Džim, i kao svi prisutni dobio je semenku.


Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorovo razmišljanje i oni odlučiše zajedno negovati seme iz kog će niknuti biljka.


Pronašli su lepu teglu, stavili đubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz tegle.


Svakog su dana zalivali zemlju i nestrpljivo iščekivali da nešto iznikne.


Nakon 20-tak dana, neki od Džimovih kolega već su počeli u firmi govoriti o biljci koja raste. I Džim je sa suprugom svakodnevno gledao u teglu, ali se ništa nije događalo. Prošlo je više od mesec dana i još uvek ništa se nije dogodilo. Sada se već naveliko diskutovalo o biljkama.


Na zajedničkim ručkovima razmenjivale su se praktične ideje o brzom rastu i Džim je shvatio kako jedino kod njega nema ničeg i da je jedino on neuspešan.


Ni šest meseci kasnije ništa nije niklo u Džimovoj tegli.


Počeo je verovati kako je u nečemu pogrešio. Možda previše vode ili loše đubrivo ili, pak, nešto drugo, što nije mogao objasniti. Znao je da je učinio najbolje što je mogao i bilo mu je žao što je bez rezultata.


Godina je uskoro došla kraju i mladi šefovi su se sa svojim biljkama ponovno okupili oko generalnoga direktora. Džim je rekao svojoj ženi da neće nositi praznu teglu, ali ga je ona, ipak, uspela na to nagovoriti, rekavši mu neka pošteno kaže što se dogodilo. Osećao je mučninu i podmuklu bol u trbuhu.


Ovo će, slutio je, biti za njega najneugodniji trenutak u životu. Ipak, znao je da je ona u pravu i bio je čvrsto uveren kako ništa nije pogrešno učinio. Uneo je svoju praznu teglu u sobu za sastanke. Ugledao je na stolu različite, pažljivo odnegovane, biljke. Sve su bile prelepe, neodoljivo privlačne u svojoj bujnosti.


Stavio je, uz podsmieh svojih prijatelja, svoju praznu teglu na pod. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.


Kada je generalni direktor stigao, pogledom je preleteo preko svih biljaka i pozdravio kandidate. Džim je pokušao biti što dalje od njega kako ne bi susreo njegov pogled.


“Kako ste ih samo lepo odnegovali!” – počeo je generalni direktor. “Vidim da mi neće biti jednostavno pronaći naslednika…” I, u tom času je spazio praznu teglu. Zatražio je od podpredsednika da je donese i dovede vlasnika napred. Džim je pretrnuo.


“Sada će pući bruka… Možda će me izbaciti iz firme” – pomislio je.


Kada je istupio, generalni direktor ga je upitao što se to dogodilo s njegovom semenkom? I Džim mu je sve, iskreno i pošteno, ispričao. Generalni direktor zatraži od svih da sednu – osim Džima. Pogledao ih je i rekao:


“Džim, veoma sam ponosan na tebe… Poštovani, Džim je novi generalni direktor firme!”


Svima je to izgledalo, gotovo, nestvarno, posebno Džimu.


“Pa… kako je to moguće? Moja tegla je prazna…”, – mucao je zbunjeno.


Stari generalni direktor pojasni: “Pre godinu dana ja sam svakom od vas dao semenku iz koje ne može ništa niknuti. Dao sam vam mrtvo seme, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste, odlučio je zameniti ga zdravim semenom. Svaki od vas – osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena, a ne od moga. Jedino je Džim ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu teglu. Vi ste svi tražili uspeh – po svaku cenu, a Džimu je njegovo poštenje bilo važnije od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor…”


I nastavi:


“Ako sejete poštenje, požnjet ćete poverenje.
Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo.
Ako sejete poniznost, požnjet ćete pravu veličinu.
Ako sejete jednostavnost, požnjet ćete trajnu radost.
Ako sejete otvorenost, požnjet ćete poštovanje
Ako sejete odanost, požnjet ćete uspeh.
Ako sejete oproštaj, požnjet ćete pomirenje.
Ako sejete iskrenost i ljubav, požnjet ćete večnu radost i sreću.
Zato, pazite što sejete, jer to će nam odrediti šta ćemo kasnije žnjeti.”

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #25 poslato: Septembar 22, 2016, 18:10:02 »
...




PISMO RODITELjA


Drago dete,


Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti…Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv…Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila…I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s’ podsmehom na licu…Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom… ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne…Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake…I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti…Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života…Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću. Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.


Volim te,


tvoj roditelj.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #26 poslato: Septembar 22, 2016, 18:12:12 »
...




SVAKO MISLI ZAVISNO O TOME ŠTA NOSI U SEBI


Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.


“To su tata i mama.” – misli nevino dete.


“To su ljubavnici.” – misli čovek pokvarene mašte.


“To su dvoje prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina.” – misli čovek koji živi sam.


“To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao.” – misli čovek pohlepan za novcem.


“To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata.” – misli žena nežne duše.


“To je kći koja grli svoga oca koji se vratio s puta.” – misli čovek ožalošćen zbog odlaska svoje kćeri.


“To su zaljubljeni.” – misli devojka koja sanja o ljubavi.


“To su dvojica koji se bore na smrt.” – misli ubica.


“Ko zna zašto se grle?” – misli uskogrudi čovek.


“Kako je lepo videti dve osobe koje se grle.” – misli čovek Božji.


Svako misli, zavisno o tome šta je i šta nosi u sebi!

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #27 poslato: Septembar 22, 2016, 18:14:19 »
...




Jednom je prilikom jedan čovek pozvao svog prijatelja, indijanca u goste u veliki grad.Čovek je poveo indijanca u razgledanje grada i dok su se šetali indijanac, najednom, reče: „Čujem cvrčka!“


Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovek.


Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.


„Kako?“ – upita čovek.


Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči!


Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.


„Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gde god bio“ – odgovori indijanac. „Kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić, ali cvrčka nisu čuli.“

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #28 poslato: Septembar 23, 2016, 18:42:45 »
...




BOGAT ILI SIROMAŠAN?!


Jednog dana, imućni otac je poveo svoga sina da provede noć sa jako siromašnom porodicom, s ciljem da mu pokaže kako žive ljudi koji nemaju mnogo novca za trošenje.


Na povratku kući, otac upita sina što misli o tom iskustvu, a sin odgovori:


“To je bilo jako lepo iskustvo, oče. Naučio sam da mi imamo jednog psa, a oni imaju četiri. Mi imamo jako lep bazen, ali oni imaju reku. Mi imamo sunčani krov, ali oni imaju nebo sa zvezdama i mesecom. Mi imamo veliku terasu s predivnim vrtom, ali oni imaju šumu.”


Dok je dete govorilo, otac je ostao bez daha slušajući što mu sin priča.


Tada dete doda: „Hvala ti što si mi pokazao kako smo siromašni!“

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 3089
  • -Receive: 7351
  • Poruke: 8908
  • Ugled: +9229/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #29 poslato: Septembar 23, 2016, 22:49:11 »
...




SVAKO IMA SVOJU PRIČU


Dvadesetčetvorogodišnji mladić, gledajući kroz prozor voza, najednom vrisnu:


‘Tataaaaaa, gledaaaaajjjjj, drveće se kreće unazaaaaad!’


Otac se najradosnije nasmejao gledajući s ljubavlju u svoga sina.


Ali, za to vreme jedan mlađi bračni par, koji je sedeo preko puta njih, pogledao je u momka od 24 godine sa tugom i sažaljenjem.


Iznenada mladić odjednom opet viknu:


‘Tataaaaa, pogledaaaajjj, oblaci lete sa namaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!’


Bračni par nije više mogao izdržati pa po dogovoru rekoše ocu tog mladića:


‘Gospodine, a zašto ne pošaljete svog sina nekom dobrom doktoru? Neko mu sigurno može pomoći.’


Otac se je nasmejao i uzvratio im:


‘I jesam. I mi se baš sada vraćamo iz bolnice. Moj sin, ovaj momak kog ovde vidite, bio je slep od samog rođenja. Ali mu je operacijom vraćen vid. On tek od ovog jutra može prvi put u životu da VIDI.’


Svaka osoba na ovoj planeti ima svoju priču. Ne sudite o drugima ako ih ne poznajete dobro!