Poučne Priče

[Morgana]

Poučne Priče

[Morgana]

Ljubav



Žena je izašla iz kuće i videla tri starija muškarca sa dugim sivim bradama kako sede u njenom dvorištu. Nije ih prepoznala. Rekla je: "Mislim, da vas ne poznajem, ali verujem da ste gladni. Uđite u kuću i nešto pojedite." "Je li suprug kod
kuće?", pitali su. "Ne", odgovorila je. "Vani je." "Onda ne možemo ući", odgovorili su. Uveče, kad je suprug došao kući, rekla mu je šta se dogodilo. "Idi, reci im da sam kod kuće i pozovi ih unutra!" Žena je zaista otišla i pozvala starce da uđu. "Ne možemo zajedno ući u kuću," odgovorili su. "Zašto sad?" upitala je. Jedan od staraca joj pocne objašnjavati: "Njegovo ime je Zdravlje," rekao je i pokazao na jednoga prijatelja. Pokazujući na drugoga je rekao: "On je Uspjeh, a ja sam Ljubav." Na to je dodao: "Sada idi i dogovori se s mužem kojega od nas želite imati u vašem domu." Žena je ušla u kuću i rekla mužu što je rekao. Muž je bio oduševljen. "Divno!!", rekao je. "Ako je tako, pozovimo Zdravlje. Neka uđe i napuni naš dom zdravljem!" Žena se nije složila. "Dragi moj, zašto ne bi pozvali Uspjeh?" Njihova kćerka je slušala u drugom kraju kuće. Priskočila je sa svojim prijedlogom: "Ne bi li bilo bolje pozvati Ljubav? Naš dom bi onda bio ispunjen ljubavlju!" "Poslušajmo njen savjet," rekao je muž ženi. "Idi i pozovi Ljubav, neka on bude naš gost." Žena je otišla van i upitala: "Koji od vas je Ljubav? Molim Vas, uđite i budite naš gost." Ljubav je ustao i počeo hodati prema kući. Ostala dva su u isti čas ustala i pošla za njim. Iznenađena, žena upita Zdravlje i Uspjeh: "Pozvala sam samo Ljubav, zašto vi ulazite?" Starci uglas odgovoriše: "Da si pozvala Zdravlje ili Uspjeh, druga dva bi ostala vani. Pozvala si Ljubav i gdje god ide on, i mi obojica idemo s njim. Gdje god je ljubav, tu su takođe zdravlje i uspjeh !"

[Morgana]

...




Prica o vuku




Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.


Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

[Morgana]

...




Sok od narandze




Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze narandžu u ruke i zagonetno upita publiku:
»Ako stisnem iz sve snage ovu narandžu, šta će izaći iz nje?»


Neka mlada djevojka iz prvog reda dobaci:
»To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete narandžu onda će iz narandže izaći sok od narandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje.»


Stručnjak reče:»Točno. To je točan odgovor na moje pitanje. Razlog zašto će iz narandže izaći narandžin sok je taj što je samo to unutra, a sad ako proširimo metaforu i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovara, da vas neko uvrijedi, da vam nanese bol i sl. I iz vas izađu bijes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba itd. Vi biste rekli da to što je izašlo iz vas je zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da ono što iz vas izađe, je ono što vi imate u vama.


Upamtite, iz vas će uvijek i baš uvijek izaći ono što je u vama ako vas neko “stisne”. Iz narandže nikada neće izaći sok od jabuke. Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama.»

[Morgana]

..


Da li je moc Boga bezgranicna


Jednom su zapitali čuvenog fizičara Isaka Njutna:
“Kako je moguće da tijela mrtvih, odavno raspadnuta, ponovo postanu tijela svojih duša?”
Na to je naučnik pomiješao gvozdene opiljke sa zemljom i upitao svoje sagovornike:
“Ko može da izdvoji iz prašine i sastavi ove gvozdene opiljke?”
Odgovor nije dobio.
Potom je Njutn uzeo magnet i prinio ga mješavini. Nastalo je komešanje čestica. Opiljci gvožđa počeli su se hvatati za magnet i jedni za druge. U prašini nije ostalo ni jednog djelića gvožđa.
Tada Njutn reče prisutnima:
“Onaj, koji je ovoliku silu dao mrtvom kamenu, zar ne može dati takvu moć našim dušama kada bude trebalo da se obuku u svoja tijela.”


Mudre misli

[Morgana]

...




Koliko je teško biti otac


Kada sam bio dijete, volio sam da se pentram po drveću. Otac mi je branio i zato sam mu jednom rekao: “Radije mi objasni koje je drveće opasno, a nemoj da me sprečavaš da se penjem – kako bih mogao da izbjegavam opasno drveće. Reci mi koje drveće nije opasno, kako bih mogao da se penjem. Ali ako pokušaš da mi braniš penjanje, postoji opasnost: možda ću da se penjem po pogrešnom drveću, a ti ćeš biti odgovoran. Ja neću da prestanem da se penjem, jer to volim! Biti na vrhu drveta kad sunce sija a vjetar ćarlija u granama i cijelo drvo pleše – to je jedna od najljepših stvari. Zato jeoče tvoj posao da mi kažeš tačno, na koje drveće smijem da se penjem, a ne koje ne. Jer inače mogu da padnem, slomim se, naškodim svom tijelu.“ I on je morao da pođe sa mnom i obiđe grad da mi pokaže koje je drveće opasno. Tada sam mu postavio drugo pitanje: „Znaš li nekog dobrog penjača u gradu koji može da me poduči kako da se penjem i na ono opasno drveće?“
Tada je on rekao: „To je ipak previše… ideš predaleko. Rekao si mi… mislio sam…“ Odgovorio sam: „Držaću se toga što sam rekao, ali drveće za koje si rekao da je opasno, neodoljivo je, jer jamun (indijsko voće) raste na njemu. Ono je vrlo slabo i kada je voće zrelo, možda neću moći da odolim izazovu. Ti si moj otac, to je tvoja dužnost… moraš da mi nađeš nekoga da mi pomogne.“
On je tada rekao: „Da sam znao koliko je teško biti otac, nikada ne bih postao otac – barem ne tebi! Da, znam jednog čovjeka.“ I on me je upoznao sa jednim starim čovjekom koji je bio dobar penjač, najbolji penjač, bio je drvorezac. Otac mu je rekao: „Nauči ga nešto, posebno o drveću koje je opasno, čije grane mogu da puknu.“ Taj čovjek me je pogledao i rekao: „Nikada mi još niko nije ovako nešto tražio, pogotovo ne otac koji dovodi sina. To je opasna stvar, ali ako on to voli – rado ću da ga podučim.“ I on me je učio kako da se popnem. Pokazao mi je sve vrste strategija kako da se zaštitim. Ako želite da se popnete na visoko drvo, da ne biste pali vežite se užetom za onaj dio drveta za koji mislite da je dovoljno jak da vas izdrži. Ako padnete, visićete na užetu, ali nećete pasti na tlo.“


Mudre misli

[Morgana]

...




Kada možeš biti srećna


Možeš sutra biti srećna. Možeš biti srećna kad završiš sa svim stvarima koje si isplanirala. Možeš biti srećna kad upoznaš onoga. Možeš biti srećna kad dobiješ pravi posao. Možeš biti srećna i kad dobiješ povišicu na poslu. Možeš biti srećna kada prestaneš kupovati stvari koje su ti potrebne i počneš kupovati stvari koje želiš. Možeš biti srećna kad se penzionišeš. Možeš biti srećna kad ti vrijeme odgovara. Možeš biti srećna u avionu. Možeš biti srećna na kiši. Ili možeš sve ovo prestati čitati, duboko udahnuti, ibiti srećna od ovog trenutka.


Nepoznat autor

[Morgana]

...




Evina najčuvanija tajna


„Bože, nešto sam razmišljala…“ reče Eva jednog dana.
„Šta ti je na umu Evo?“ reče Bog.
„Pa, znam da sam tvojih ruku djelo kao i ova prelijepa bašta i sva ova bića oko mene, ali u posljednje vrijeme osjećam da život nije samo to.“
„Dobro, nastavi…“ reče Bog.
„Ponekad mi bude dosadno – rado bih se malo zabavila. I malo mi je dosadilo sve ovo podizanje i nošenje tereta, i čuvanje bašte odmamuta i dugozubih tigrova, da ne pominjem tu prokletu zmiju. Ova bašta zna biti opasno mjesto.“
„Razumijem,“ reče Bog, napravivši kratku pauzu.
„Evo, imam lukav plan,“ reče Bog, „samo za tebe ću stvoriti muškarca.“
„Muškarca?“ upita Eva, „Šta je muškarac?“
„Muškarac je…“ reče Bog, „nesavršeno stvorenje. Imaće mnogo slabosti i odvratnih navika. Muškarac će lagati, varati i ponašati se poput idiota – zapravo on će uglavnom biti pravi gnjavež. Ali s druge strane, on će biti veliki i snažan i moći ćete zaštititi, loviti i ubijati stvari, što može ponekad biti korisno. Biće sklon gubljenju kontrole uma i tijela kada je uzbuđen, ali uz malo usmjeravanja može dostići prihvatljiv standard u spavaćem odjelu. Mislim da razumiješ šta hoću da kažem.“
„Hmm,“ reče Eva, „Čini mi se da je ova muškarac ideja vrijedna truda. No, reci mi Bože, ima li išta drugo što moram da znam?“
„Samo ovo,“ reče Bog, „Muškarca možeš dobiti uz jedan uslov. Muškarac će, u skladu sa svojim arogantnim, poremećenim, samobitnim karakterom, vjerovati da je on prirodno prvi stvoren, a i sama znaš da svi imamo pametnije stvari u životu od prepiranja, pa ovo moraš čuvati kao veliku tajnu između nas, ako nemaš ništa protiv. Znaš ono, žena ženi u povjerenju.“


Mudre misli

[Morgana]

...




Istina i laž


Istina i laž su putovale u jedan grad. Narod koji ih je vidio govorio bi:
“Gledajte, Istina i Laž putuju zajedno!”
Narod ih je razlikovao po odjeći. Istina je nosila odjeću Istine, a Laž odjeću Laži. Prije nego što su stigle u grad u koji su namjeravale da dođu, obje odlučiše da plivaju u jezeru van grada. Poslije plivanja, Laž je izašla prva iz jezera. Umjesto da obuče svoju odjeću, ona je uzela odjeću Istine i obukla je. Ona je proračunala da će narod misliti da je ona Istina.
Tako, Laž je krenula sama prema gradu. Kasnije, Istina je izašla izjezera i vidjela da nema njene odjeće. Shvatila je da je Laž zgrabila njenu odjeću i obukla se u nju tako da narod povjeruje da je ona Istina. Ali Istina nije htjela da obuče odjeću Laži jer nije htjela da narod misli da je ona Laž. Zbog toga Istina je pošla gola prema gradu. Kada je ušla u grad, vidjela je sav gradski svijet kako sluša Laž obučenu u odjeću Istine. I Istina je pomislila:
“Narod vjerovatno misli da sam ja Laž.” i pođe među narod da objasni stvar. Ali narod nije želio ni da čuje Istinu. Naprotiv, narod je bježao od nje. Istina je onda rekla sama sebi:
“To je jako čudno, ovaj svijet će prihvatiti Laž obučenu u odjeću istine ali neće prihvatiti golu Istinu.”


Mudre misli

[Morgana]

Kada je prosijak mudriji od kralja






Bio jednom jedan kralj kojega je njegova taština izludila. Taština uvijek na kraju izludi ljude. Taj je kralj naredio da sagrade hram u jednom od vrtova njegove palate, a unutar hrama dao je postaviti svoj kip u lotosovom položaju.
Svakog jutra nakon doručka kralj je išao u svoj hram i pao bi ničice pred svoj kip kako bi obožavao samog sebe. Jednog dana odlučio je da vjera koja ima samo jednog sljedbenika i nije neka vjera. Tako da je pomislio da mora imati još obožavalaca. Donio je dekret da svi vojnici kraljevske straže moraju barem jedanput dnevno pasti ničice pred kipom. To su isto morali činiti sve sluge i ministry njegovog kraljevstva.
Njegovo je ludilo raslo kako je prolazilo vrijeme i kako nije bio zadovoljan pokornošću onih koji su ga okruživali, jednog je dana naredio da kraljevska straža ode na tržnicu i dovede prva tri čovjeka na koja naiđe. Njima ću,pomislio je, pokazati snagu vjere u mene. Tražiću da se poklone pred mojim likom i ako su mudri, učiniće to, a ako nisu, ne zaslužuju živjeti. Čuvari su otišli na tržnicu i doveli intelektualca, sveštenika i prosjaka, prve tri osobe koje su našli. Sva trojica odvedena su u hram i predstavljena kralju.
“Ovo je slika jedinog ispravog Boga”, rekao im je kralj. “Kleknite pred njega ili će vaši životi biti ponuđeni kao žrtva.”
Intelektualac je pomislio: Kralj je lud i ubitće me ako se ne poklonim. Ovo je očigledno slučaj više sile. Niko neće moći osuditi moje držanje budući da to činim bez ikakvog uvjerenja, kako bih spasio život, a u službi društvu za koje radim. Zatim je kleknuo pred kip.
Sveštenik je pomislio: Kralj je poludio i ispunitće svoju prijetnju. Ja sam izabranik pravog Boga i stoga moja duhovna djela posvećuju svako mjesto na kojem se nalazim. Bez obzira pred kojim likom. Pravi Bog biće onaj kojeg ja počastim.
Onda je nared došao prosjak, koji se nije pomjerao.
“Klekni”, rekao je kralj.
“Veličanstvo, ja ne služim narodu, koji me u većini slučajeva izbaci na glavce sa svog praga. I nisam ničiji izabranik, osim one nekolicine ušiju koje žive na mojoj glavi. Ne znam nikoga osuđivati i ne mogu posvetiti nijedan lik. A što se tiče mog života, sumnjam da je to tako vrijedno i dobro da bi vrijedilo praviti budalu od sebe kako bih ga sačuvao. Stoga, moj gospodine, ne nalazim nijedan razlog zbog čega bi vrijedilo kleknuti.”
Kažu da je prosjakov odgovor toliko ganuo kralja da se ovaj prosvijetlio i počeo preispitivati svoje stavove. Samo zbog toga, kaže legenda, kralj se izliječio i naredio da hram zamijene fontanom, a kip golemim posudama za cvijeće.


Mudre misli

[Morgana]

...




Priča o vučici






Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života.
Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…
Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio!




N/N

[Morgana]

PRELEPA PRIČA...




Veoma siromašan covek živeo je sa svojom ženom.
Jednoga dana njegova žena koja je imala veoma dugu kosu zamolila ga je da joj kupi češalj za kosu... čovek se osećao rastuženo i rekao je - ne. Objasnio je da nema dovoljno novca čak ni da popravi kaiš na satu koji je pukao. Ona nije insistirala.
Čovek je prolazio pored radnje sa satovima i prodao svoj oštećeni sat po niskoj ceni, a onda otišao i kupio češalj za svoju ženu. Uveče se vratio s posla sa češljem u ruci spreman da ga da svojoj ženi. Bio je iznenađen kada je svoju ženu video ošišanu, sa veoma kratkom kosom. Ona je prodala svoju kosu i držala u ruci novi kaiš za sat. Suze su im istovremeno potekle iz očiju, ne zbog bezuspešnosti njihovih akcija, već zbog uzajamnosti njihove ljubavi.
POUKA: VOLETI NE ZNAČI NIŠTA, BITI VOLJEN ZNACI NEŠTO, ALI VOLETI I BITI VOLJEN OD ONOGA KOGA VOLIŠ, TO JE ZAISTA SVE.

[Morgana]

OGRLICA


U poslednje vreme sve teže se saginjao, da bi svom psu oko vrata stavio ogrlicu i kaiš na kojem je svakodnevno vodio svog ljubimca u šetnju. Nekada u pedesetim, kada je odlučio da kupi psa, još je bio u odličnoj kondiciji. Inače, dugo je želeo da ima lepog i snažnog psa, to mu je bila želja iz mladosti. Tada je čeznuo da im drugara, koji bi ga štitio u njegovim dečijim igrama i avanturama. Sada kada ga je imao, više nije bilo potrebe da ga neko štiti, ali je mislio da je to pravi poklon za njegovu decu.
Bio je to zaista lep i pametan pas, bokser, izraziti predstavnik svoje vrste. U prvo vreme pas je uveseljavao sve u kući, a deca su se igrala sa njim i šetali ga gradom. Onda su deca odrasla i otišla, a njih dvoje su ostali sami. Uveli su tako u život neki svoj red, sa dugim šetnjama pored reke i padinama grada. Te šetnje mu nisu bile teret, pre bi se moglo reći da je uživao satima šetaju]i i pričajući, iako ga osim njegovog psa niko nije, više, ni slušao ni čuo. Navikao je tako da u svom psu ima jedinog sagovornika, koji ga je ponekad, kada se njihova priča nastavljala u stanu, gledao pogledom iz koga je, bar se njemu tako činilo, zračilo beskrajnorazumevanje.
Vremenom su se menjale i teme o kojima je pričao dok su šetali, sve dok nije ostala samo priča o njihovoj sudbini i drugarstvu. " Šetaćemo mi bogme zajedno ipo rajskim livadama", govorio je sve češće psu.
Pas je za svoju vrstu već dostigao rekordnu starost, reklo bi se, da mu se produžio život zahvaljujući toj uzajamnoj ljubavi i razumevanju. Ipak, njihove šetnje postajale su kraće a ćutanje sve duže i duže. I poslovi po kući zadavali su mu muke, ali ta masivna kožna ogrlica sa dugim kaišem, već je oboma odavno smetala. Ali , ni bez nje nisu mogli, jer je ona već godinama bila deo njihovog svakodnevnog života.
Tog jutra se probudio nešto ranije nego obično i počeo sa pripremama za šetnju. Osećao se mnogo bolje nego juče, čak je odmah glasno započeo svoju priču o šetnji po "rajskim livadama". Spremajući se da izadju došao je pred vrata i sagnuo se, gle bez ikakve muke, da bi sa uobičajenog mesta podigao kaiš i ogrlicu.
Medjutim, prsti su mu samo prošli kroz nju, kao kroz sunčev zrak. Onda je pokušao rukom da pomiluje psa, ali je i to bila samo igra senki. Njihov pogled se susreo i oni su znali da im kaiš i ta ogrlica nikada više neće biti potrebni.
Prošli su kroz vrata, jedan uz drugog i krenuli u svoju poslednju šetnju bez kraja, umesto ogrlicom i kaišem, spojeni večnim prijateljstvom.


Slobodan Maričić

[Morgana]

Poučna priča - crno ili belo


Dok sam bio u osnovnoj školi, ozbiljno sam se posvađao sa dečakom iz mog razreda. Zaboravio sam zašto smo se posvađali, ali nikad nisam zaboravio šta sam naučio tog dana.


Bio sam ubeđen da sam ja u pravu, a da on nije. On je takođe bio ubeđen da je on upravu, a ja ne. Učitelj je odlučio da nas nauči jednu vrlo bitnu životnu lekciju. Na sred školskog časa, ucitelj me je postavio da sednem na stolicu koja se nalazila sa jedne strane njegovog stola, a drugog dečaka na stolicu sa druge strane istog stola. Na sredini stola nalazio se veliki okrugli predmet.


Jasno sam mogao da vidim da je predmet crn. Učitelj je pitao dečaka koje boje je predmet. Odgovorio je „bele“. Nisam mogao da verujem da je njegov odgovor bio bela boja, kada je bilo očigledno da je crna! Još jedna svađa je započela između njega i mene, ovaj put oko boje predmeta. Tada se učitelj ponovo umešao i rekao nam je da zamenimo mesta. Kada sam stao na njegovo mesto, i ucitelj me opet pitao koje je boje predmet,. morao sam da odgovorim, „bele“.


Predmet koji je stajao pred nama, imao je dve strane, jedna je bila bele boje, a druga crne.


Ponekad da bi potpuno sagledali nečiji problem, i zaista ga razumeli, moramo da se stavimo u poziciju te osobe i problem posmatramo iz drugog ugla.

[Morgana]

 Put ljubavi


Čovjek umire i odlazi na nebo.
Anđeli mu kažu:”Odvešćemo te u raj, ali prvo da ti pokažemo pakao.”
Odvode ga na mjesto sa ogromnom posudom punom svakakve hrane.
Oko posude okupile su se gladne i jadne osobe. Svaka od njih ima kašiku
dugačku po tri metra. Hranu mogu dohvatiti, ali je, zbog dužine,
ne mogu prinijeti ustima. I tako, ove patetične osobe gladuju pored izobilja hrane.
Zatim ga anđeli odvedoše u raj.
Na njegovo iznenađenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom,
ponovo ljudi sa kašikama od tri metra. Samo što su ovi zadovoljni, srećni, nasmijani i zdravi.
“Zašto? U čemu je razlika da su ovi ljudi srećni i siti, a drugi gladuju?”, upitao je anđele.
“Pa zar ne vidiš?”, upitali su ga.
Kada je pažljivo pogledao primijetio je da svaka osoba hrani kašikom susjednu osobu.
“Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su srećni i zadovoljni zato što su naučili put ljubavi.”