Ja dosta citam, pa kad bih opisivao sve sto procitam u toku godine, to bi bila jedna solidna knjiga. Ali izdvojicu neke koje su mi onako bas ostale u secanju:
Tursko ogledalo
Roman Tursko ogledalo vodi nas na uzbudljivo putovanje u daleki XVI vek, kada je Mađarska tek postala vazalna država turskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, nestabilna granična oblast između dva velika carstva, živopisna mešavina kalendara, poreskih sistema, jezika, knjiga i svetih spisa, mesto gde ćemo sresti moćne sultane, mađarsko plemstvo i otomanske begove, trgovce, gradske bogataše, seoske službenike – a ponekad čak i anđele, džine i neverovatne leteće mašine.
Radnja se dešava od Istanbula, preko Jedrena, Niša, Beograda i Petrovaradina, pa sve do Pečuja, i sva ta mesta više liče na ona iz 1001 noći gde kamile šetaju gradskim ulicama, kajsije i urme obilato krase drveće, lopovi tumaraju šumama, dok polako niču prve džamije i turska kupatila.
I zaista, šarm Turskog ogledala leži u neobuzdanom nagonu da se ispriča priča, a njegova originalnost u prikazu Mađarske kroz vizuru otomanskih Turaka, zbog čega će sve do sada poznato čitaocu odjednom postati novo, strano i zanimljivo.
Ruska
Oba toma imaju oko 1500 strana. Citao sam ih preko dve nedelje, i na kraju mi je bilo zao sto nema jos. I sam autor se izgleda malo smorio, pa je zadnji deo, desavanja u 20. veku malo smandrljao na brzinu.
Obuhvatajući hiljadu i osamsto godina ruske istorije, politike i kulture, Edvard Raderfurd, autor izvanredno uspešnih romana London i Njujork, piše veličanstvenu sagu, raznovrsnu poput same Rusije.Ovo je ljudska priča o jednoj velikoj civilizaciji ispričana kroz živote četiri porodice, različitog porekla ali sjedinjenih i isprepletanih u stvaranju sudbine svoje zemlje.Članovi ovih porodica tragaju za svojim sudbinama još od davnih dana zlatnog Kijeva sa čuvenim pravoslavnim crkvama i manastirima, od surovih napada mongolskih potomaka Džingis-kana, uspona Moskovske kneževine i njenih boljara i mračnog doba Ivana Groznog i njegove tajne policije. Moderna vremena počinju herojskom, romantičnom pričom o Kozacima, sukobom između nepokolebljivog pristalice zapada Petra Velikog i pobožnih staroveraca, radije spremnih na ritualno samospaljivanje nego na ulazak u evropejski svet Sankt Peterburga. Od ovog doba priča prati rusko flertovanje sa slobodoumljem od čudesnih dana vladavine Katarine Velike i idealista iz doba Rata i mira do oportunističkih boljševika iz dana Ruske revolucije i tirana dvadesetog veka.Ratnici i kaluđeri-pustinjaci, boljari i kmetovi, romantične junakinje i bogate stare kneginje, preduzimači i prognanici – likovi iz romana Ruska nastanjuju raskošni, zadivljujući i protivrečni svet šuma i stepa, ikona i sekira, pravoslavnih vernika i jevrejskih pogroma, raskošnih crkava, veličanstvenih palata i ubogih sela, zatim ruskih narodnih bajki i rukotvorina i otmenih opera, Tolstoja i Lenjina, Čajkovskog i Raspućina...„Ono što je najupečatljivije kod Ruske jeste odvažnost Edvarda Raderfurda – i njegova erudicija.“ Washington Post„Ovo je primer kako vešt pisac istorijskih romana može da rasvetli sadašnjost, dramatično oživljavajući prošlost.“ Houston Chronicle
