Dakle,imamo ecig.Odnosno,imamo atomizer.Iz jednog kraja tog atomizera izlazi para.Ali pare nema dovoljno.Ili bar nema onoliko koliko mi zelimo da bude.Sta uraditi?
Prva stvar za kojom mnogi posezu je povecanje snage.
Da li to donosi vise pare?Donosi.Povecanjem snage (tj.napona) na grejacu povecava se i heat flux sto za krajnji rezultat ima povecanje temperature na njegovoj povrsini.Povecanjem temperature povecava se i napon pare sto dovodi i do isparavanja u vecem obimu.
Problem kod ovog pristupa je sto nasa tecnost nije voda i ne ponasa se u potpunosti kao voda.Slicnija je... pa recimo secernom sirupu.Ne isto ali dovoljno slicno da bi se primetilo da se ne moze izloziti prevelikoj kolicini toplote jer na odredjenoj temperaturi dolazi do dekompozicije (a to je ono sto zelimo da izbegnemo).
Bolji pristup je zadrzati nizu temperaturu na grejacu a povecati povrsinu sa koje isparava.
Najlaksi nacin za ovo je upotreba deblje zice.Grejac iste velicine,precnika i broja namotaja (otpor zanemarite,zaista nije bitan kod regulisanih modova a ko koristi mehaniku ovo sve -i jos vise- vec zna) od zice 0.32 ima za trecinu vecu povrsinu od istog grejaca radjenog od zice debljine 0.25.Samim tim mu je heat flux (i temperatura) manji pri istoj snazi,odnosno,da kazem ovako - moze da "podnese" vecu snagu pre nego sto tecnost pocne da zagoreva.
Da li je ovo najbolji pristup? Verovatno ne (mada je najprakticniji).Povecanjem debljine zice se,uz povrsinu (sto je pozeljno),povecava i njegova masa (sto bas i nije).Razlika u masi izmedju gore pomenuta dva grejaca je skoro duplo.
Veca masa je "troma" i potrebno je vise vremena da se grejac zagreje i vise vremena da se ohladi.Posto niko ne zeli da drzi taster pritisnut dve sekunde pre povlacenja ovo se najcesce kompenzuje podizanjem snage cime se,nazalost,neutralise i prednost vece povrsine. Prakticno,imamo vecu povrsinu koja nam omogucava da vise tecnosti isparimo na nizoj temperaturi ali ne mozemo to da iskoristimo jer nam se grejac jako sporo zagreva.Onda podignemo snagu da bi ubrzali zagrevanje ali tada nam se i ukupna temperatura podize.Zacarani krug.
Ono sto je nama potrebno je velika povrsina a mala masa.
Ili,naravno,mod sa opcijom "preheat".Koja,usput,ne sluzi da bude aktivna 3,5s od 4s povlacenja - kratko trajanje uz odgovarajuce doziranje snage je pravilno.
Ali za one koji nemaju tu mogucnost grejac male mase a velike povrsine je najefikasniji.
Nedavno su se pojavile zice sa rupom u sredini upravo iz tog razloga ali jos uvek nisu siroko dostupne.
Ono sto je dostupnije su twisted (i paralel) grejaci od tanje zice.Grejac od 2x0.16 zice ima skoro 50% manju masu od grejaca sa zicom 0,32 (isti precnik,isti broj namotaja) dok mu je povrsina cak i 15-tak% veca.Ono sto je problem sa twisted (i opste bilo kojim komplikovanijim grejacem) sem samog procesa pravljenja je i sto se brze zaprlja.Takodje,posto je tanka zica u pitanju teze je raditi sa njom i postavljati vatu,lakse se deformise itd.
Ovo je teorija.U praksi,sve je stvar kompromisa.Sa debljom zicom je lakse raditi.Tanja zica je "brza".Negde nema mesta za vece grejace.Negde ne moze mali grejac zbog konstrukcije atomizera.Sa twisted ume da prska tecnost,posebno na vecim snagama.Takodje se i brze prlja.Kod jednog ovo,kod drugog ono...Nema potpuno savrsenog.
