Cini mi se da prema klasicnoj muzici ima dosta i "stecene" odbojnosti,uzrokovane ne toliko generalnim "nesvidjanjem" koliko nacinom na koji nam se ona predstavlja.Pocevsi od skole pa dalje u zivotu,svaki susret sa klasicnom muzikom je toliko uvijen u neku ozbiljnost i vezan odredjenim kodeksima ponasanja da prosecnom slusaocu ne ostavlja prostor za uzivanje u samom delu.Ta "savremena izvodjenja" koje je Toni pomenuo i koja su cak bila prilicno popularna pokazuju (bez obzira na kritike "strucnjaka") da klasika,uz minimalne korekcije, moze uspesno biti priblizeno savremenom slusaocu.
Naravno,ocekivati da se svakome svidi bas svaka kompozicija je nerealno i to ne treba ni traziti ali verujem da bi svako mogao pronaci delic koga bi,bar povremeno, mogao sa zadovoljstvom slusati.
U ovom momentu,uz ostalu muziku,u telefonu imam Ravelov Bolero (Karajan,mada mi se cak i vise svidja Zubin Mehta) i Betovena,Bagatelle No.25 in A minor,poznatije kao "Für Elise".Iako mozda nisu najbolja,najslozenija ili najcenjenija dela,veoma uzivam u njima.
