Autor Tema: Poučne Priče  (Pročitano 21548 puta)

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #285 poslato: Jun 07, 2017, 14:31:07 »
...




Žena me ne čuje!




Čovek se bojao da mu žena više ne čuje onako dobro kako je pre čula. Pomislio je da bi joj možda bili od pomoći slušni aparati. No nije znao kako da joj to saopšti, a da se ona ne uvredi. Odlučio je da pozove njihovog kućnog doktora i da sa njim porazgovara na tu temu.
Doktor mu je rekao za vrlo jednostavan test koji će primeniti na ženi da bi doktor znao precizno o kakvom gubitku sluha se radi.


“Ovako ćeš uraditi”, rekao je doktor, “odmakni se od nje deset metara i tonom normalnog razgovora obrati joj se da vidiš da li će te čuti. Ako te ne  čuje, priđi joj 2 metra bliže pa joj se opet obrati istim riječima. I sve joj se tako približavaj po dva metra dok ne dobiješ odgovor od nje.”


To veče, žena je bila u kuhinji spremajući večeru, a muž je bio u dnevnom boravku. Muž reče sebi: ”Ok, sad sam otprilike deset metara udaljen od nje. Baš da vidim šta će se desiti.”


Normalnim tonom joj se obrati: ”Draga, šta ima za večeru?” Nema odgovora!


On se približi za dva metra u pravcu kuhinje i ponovi opet normalnim tonom: ”Draga, šta ima za večeru?”


I dalje nema odgovora.


Približi se još za dva metra i ponovi isto. Opet bez odgovora. Došao je već do vrata kuhinje… ”Draga, šta ima za večeru?”


Dođe joj do iza leđa i opet ponovi: ”Draga, šta ima za večeru?”
“O bože dragi!! Pa po peti put ti već govorim, piletina i krompir. Šta je s tobom?!!!”


.........................................


Ne mora problem uvijek biti u nekom drugom kako to obično mislimo.
On može biti i u nama samima.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #286 poslato: Jul 27, 2017, 23:08:32 »
Najbolji strelac






Jedan lovac učeći druge lovce pucanju, postavi praznu limenku na kamen, odmaknu se pedeset metara od nje, opali i diže je u vazduh.






“Najbolji sam strelac u celoj državi”, reče. “Naučiću vas sada da gađate jednako dobro kao i ja”


Zatim postavi limenku na isto mjesto. Udalji se opet pedeset metara, izvadi crni povez iz džepa i zatraži da mu jedan od lovaca zaveže oči. Onda je naciljao i opalio metak.


“Jesam li pogodio?” – upitao je skidajući povez sa očiju.


“Naravno da niste”, odgovorio je novopečeni lovac, zadovoljan što je ovaj ispao ponižen.


“Metak je pogodio u krošnju velikog hrasta iza limenke. Ne verujem da me vi možete ičemu naučiti.”


“Upravo sam vas naučio najvažnijoj životnoj lekciji”, odvratio je lovac.


“Kad god želite nešto postići, dobro otvorite oči, skoncentrišite se na cilj i budite sigurni šta želite. Niko ne može pogoditi metu zavezanih očiju.”

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #287 poslato: Jul 31, 2017, 21:20:31 »
...




Tri leptira


Tri leptira doleteše do jedne upaljene sveće i započeše da raspravljaju o prirodi plamena.
Prvi leptir, nakon sto se približi jako blizu do plamena, vrati se nazad i reče:
- On isuviše jako svetli.
Drugi leptir usudi se da doleti još bliže do plamena i kada se vrati reče:
- On peče.


Treci leptir, doletevši sasvim blizu, uleti ravno u plamen i više se nije vraćao nazad.
On je naucio ono sto je hteo da sazna, ali to vise nije mogao da saopšti.


Onaj koji stekne znanje, ne nalazi u sebi potrebu da govori o tome.
I zbog toga važi, da onaj koji zna – ćuti, a onaj koji govori – ne zna.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #288 poslato: Avgust 01, 2017, 20:10:47 »
...



GDE DA STANU SIRENE? (Robert Fulgam)



Igra se zvala Divovi, Čarobnjaci i Patuljci. U sali crkvene opštine ostao sam sam sa osamdesetoro dece između sedam i deset godina, dok su njihovi roditelji obavljali svoje poslove. Rasporedio sam svoje trupe po sali i objasnio pravila igre koja je iziskivala neke intelektualne reflekse, ali pravi cilj igre je da se digne velika graja i da klinci jure jedni druge sve dok ne dođe do takve zbrke da se više ne zna ko je na čijoj strani ni ko je pobednik.


Organizovati gomilu euforične dečurlije, napraviti dva tri tima, objasniti pravila igre, postići koncenzus o identitetu grupe - sve to nije jednostavno, ali kako smo svi bili puni dobre volje, sve smo obavili i bili spremni da počnemo.
Uzbuđenje je dostiglo kritičnu tačku. Dreknuo sam "Morate sada da odlučite ko će biti - DIV, ČAROBNJAK ili PATULJAK!"
Dok su se grupe okupljale i uzbuđenim šapatom konsultovale, osetio sam kako me neko vuče za nogavicu. Pored mene je stajalo jedno malo dete koje je podiglo pogled i zapitalo me zabrinutim glasom: "Gde da stanu Sirene?"
Gde da stanu Sirene?
Duga pauza. Veoma duga pauza. "Gde da stanu sirene?" - kažem ja.
"Da. Znate, ja sam Sirena."
"Ne postoje Sirene."
"Postoje, postoje, ja sam Sirena!"
Odlučila je da ne pripada ni Divovima, ni Čarobnjacima ni Patuljcima. Ona, Sirena, tražila je svoju kategoriju i nije imala nameru da napusti igru i stane pored zida kao gubitnik. Htela je da učestvuje bez obzira na poziciju Sirena u igri, ne odustajući od svog dostojanstva i identiteta. Bila je uverena da postoji mesto za Sirene i da bi ja trebao da znam gde je.
Elem, gde li stoje Sirene? Sve Sirene - svi oni koji se ne uklapaju u norme, svi oni koji su drugačiji i koji ne prihvataju da budu po nekom načelu razvrstani. Odgovorite na ovo pitanje i možete na njemu da sagradite školu, naciju ili ceo svet. Šta sam joj tada odgovorio? Tu i tamo dogodi mi se i da kažem nešto mudro. "Sirena stoji baš ovde, pored Kralja mora!" ( Da , baš ovde pored Dvorske lude, mislio sam u sebi.)
Tako smo stajali, ona i ja, vršeći smotru trupa Čarobnjaka, Divova i Patuljaka, dok su oni jurcaliu okolo.
Uzgred budi rečeno, nije tačno da ne postoje Sirene. Ja lično poznajem bar jednu. Držao sam je za ruku.


Robert Fulgam


"Ono što je dobro za jednog, ne mora biti i za drugog. To može da znači da ćeš ponekad morati da uradiš nešto što će u očima drugih izgledati čudno." (Ajlin Kedi)

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #289 poslato: Avgust 03, 2017, 22:11:57 »
...




Devojka upita svoga momka: “Da li si zaljubljen u mene?”
On odgovori: “Ne!”
Ona ga upita: “Da li misliš da sam lepa?”
On odgovori: “Ne!”
Ona ga opet upita: “Da li sam bar u tvome srcu?”
On odgovori: “Ne!”
Na kraju ga upita: “Da te napustim da li bi plakao za mnom?”
On odgovori: “Ne!”


Okrenula se veoma razočarana i odlučila da ode od njega. On je na to zagrli i reče joj:
Ja nisam zaljubljen u tebe – JA TE VOLIM!!!!
Ja mislim da nisi lepa – JA MISLIM DA SI PREKRASNA!!!
Ti nisi u mome srcu – TI SI MOJE SRCE!!!
Ja ne bih plakao kada bi me ostavila – JA BIH UMRO!!!’

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #290 poslato: Septembar 20, 2017, 22:34:15 »
KAMENA ČORBA






Rat je opustošio veliki grad. Hrane je bilo malo i glad je počela da se širi. Narod je morao da se zajednički potrudi da ponovo izgradi grad i da nađe hrane. Međutim, gde god da se mogla naći hrana, bila je dobro sklonjena i niko nije ulagao nikakav napor da pomogne drugima.


Jednoga dana neki posetilac je stigao u razrušeni grad, ali niko nije hteo da razgovara s njime. Bio je gladan i umoran. Primetio je kotao pored zida i odneo ga do obližnjeg potoka. Oprao ga je i napunio vodom, zapalio vatru, stavio kotao iznad nje i zagrejao vodu. Uzeo je dva okrugla kamena i spustio ih na dno kotla. Kada je voda provrela, udahnuo je zadovoljno miris iz kotla.


Ljudi su znatiželjno posmatrali šta on to radi. "O", kazao im je, "pravim kamenu čorbu!"


Zbunjeni, ljudi su počeli da se pitaju kakav će ukus imati ta kamena čorba i poželeli da i oni malo probaju. Putnik je dodao: "Da znate, kamena čorba s kupusom ima izvanredan ukus!" Uskoro se približio neki čovek, držeći glavicu kupusa koju je izvadio iz svog skrovišta. Isekao je kupus i stavio ga u kotao. "Hmmm!" – rekao je putnik – "kada bismo dodali i neku šargarepu, ukus bi bio još bolji!"


Posle nekoliko minuta prišao je drugi čovek noseći nekoliko šargarepa. Putnik je nastavio da meša svoju kamenu čorbu, stalno pričajući o njenom još boljem ukusu kada bi u njoj bilo malo luka, krompira, pečurki, soli, ulja i još mnogo čega. Uskoro su sve spomenute namirnice bile dodate kamenoj čorbi, a iz kotla se počeo širiti zamaman miris i svi su toga dana imali posebno ukusan obrok.


Toga dana, osim toga, ljudi su naučili da se sve može postići ukoliko svako doprinese bar malo. Ponekad se od nas traže velika dela koja sami nismo u stanju da postignemo, pa ni ne pokušavamo da krenemo na posao. Međutim, da smo obezbedili saradnju sa drugim ljudima, svakako da bismo stigli do cilja.

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #291 poslato: Januar 19, 2018, 22:17:21 »
...




NESREĆNA OAZA




Bila jednom jedna prekrasna oaza. Sijala je u svojoj raskoši da ljepša od toga nije mogla biti.


Jednog dana pogleda oaza oko sebe, ali sve što je vidje bijaše samo ogromna pustinja koja je okruživaše. Uzalud tako mala oaza gledaše tražeći nekoga od svoje vrste i na koncu se umori i postade potpuno tužna.


Nemalo zatim poče i naglas da se žali:”Ja sam nesretna i usamljena oaza! Osuđena sam da vječno budem sama. Nigdje nikoga od moje vrste. Nigdje nikoga ko je po mome sjaju i raskoši sličan. Ništa osim tužne, pješčane, stjenovite i beživotne pustinje koja me okružuje. Šta mi ovdje znače sve moje prednosti i bogatstvo?!”


Tu progovori stara i mudra Majka pustinja:”Drago moje dijete, da nije mene – tužne, beživotne pustinje – da te zagrli i zaštiti, već samo sjaj, zelenilo i raskoš oko tebe – ti tada ne bi ni bila oaza. Ti ne bi ni bila omiljena tačka na horizontu o kojoj sa oduševljenjem pričaju daleki jahači. Bila bi samo jedan mali dio mene koji bi ostajao neprimijećen. I zato dijete moje, ustraj u svom strpljenju koje je i jedini uslov za tvoju čast i slavu.”

Van mreže Morgana

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 2763
  • -Receive: 6993
  • Poruke: 9000
  • Ugled: +8871/-0
  • elektronske cigarete
Odg: Poučne Priče
« Odgovor #292 poslato: Februar 10, 2018, 20:53:49 »
...




Nekada davno, krenuli ljudi na put brodom.
Taman sto su isplovili iz luke kad, se dize strasna bura.
Jedan od putnika na brodu se toliko uplasio da je poceo plakati iz sveg glasa.
Toliko je jaukao da je sve ljude sa broda uznemirio.
Neki predlozise da ga ubiju jer vise nisu mogli da ga slusaju.
Kapetan broda, skoro pa odluci da uvazi taj predlog, ali njegov pomocnik rece:
"Ne! Pustite ga meni. Ja cu ga umiriti".
Naredi mornarima da ga bace u more, sto ovi bez oklevanja ucinise.
Ali cim je pao u more poce jos jace urlikati.
Nakon kratkog vremena, pomocnik naredi da ga izvuku na palubu. Tako i bi.


Našavši se na palubi, onaj putnik leže u jedan cosak ne pustajuci glasa.
Kad je kapetan upitao svog pomocnika kako je znao da ce ga smiriti, ovaj mu odgovori:
"Čovek je proklet, ne razume koliko je srecan dok se ne nadje u goroj situaciji".