Autor Tema: Badnji dan  (Pročitano 793 puta)

Van mreže vlaves2000

  • Drug član
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 1359
  • -Receive: 2206
  • Poruke: 2360
  • Ugled: +3457/-0
  • Pol: Muškarac
Badnji dan
« poslato: Januar 06, 2013, 12:15:03 »
Lepog li jutros jutra, a još lepše biće sutra, sveto drvo kuću krasi, nek se vidi srbin da si, okićena srpska kuća, rakija se pije vruća, post se posti, vera čvrsta, a krsti se sa tri prsta, daruje nam pravoslavlje, ljubav, radost, sreću, zdravlje, svako dobro, miran san neka donese BANJI DAN !

Van mreže vlaves2000

  • Drug član
  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 1359
  • -Receive: 2206
  • Poruke: 2360
  • Ugled: +3457/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Badnji dan
« Odgovor #1 poslato: Januar 06, 2013, 12:23:25 »
Badnje veče 
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, koji najavljuju praznik rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama, paljenjem badnjaka i porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za proslavu najradosnijeg pravoslavnog praznika, Božića, rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
Porodični praznik
Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj rođenja u Vitlejemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlejemsku pećinu, u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.
U seoskim kućama slama leži i po tri dana, dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i mnogi drugi rituali kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
"Ko je gladan neka dođe meni, ja ću ga nahraniti i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara, pored SPC,  slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.