Autor Tema: Kuda srljamo - civilizacijske stramputice  (Pročitano 1599 puta)

Van mreže gibalan

  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 0
  • -Receive: 19
  • Poruke: 9314
  • Ugled: +6311/-1
Kuda srljamo - civilizacijske stramputice
« poslato: Mart 08, 2013, 00:36:11 »



Plastike ima i u najbednijoj kolibi, a da ne govorimo o domaćinstvu u SAD ili Austriji koja su je prepuna. Upravo zbog toga su naučnici upozoravali na omekšivače i druge opasne materije u plastici - doduše, do sada samo sporadično. Međutim, niko nije mogao ni da sanja da se mi zapravo lagano trujemo. To je šokiralo i režisera filma "Planeta plastike":

"Kada sam, na početku, pisao prvi koncept za film, na stolu mi je stajala plastična flaša koju sam bezbrižno, uvek iznova punio vodom iz česme. Ta flaša je nestala sa mog stola. Te PET flaše, na primer, mogu da se koriste samo jednom. Niko to ne zna, na njima ni ne piše da su za jednokratnu upotrebu. Nisam ja kao Majkl Mur koji radi po principu - imam tezu i sad ću da je dokažem. Ja sam krenuo da se raspitujem kao potrošač. Ovaj film prikazuje to moje putovanje, taj istraživački trip na kojem sam bio poslednjih 10 godina."

Naravno da Verner Bote podseća na Majkla Mura, kada "krupnim ribama" u industriji preti debelim koferom punim naučnih studija o štetnim materijama, kada hoće da ih suoči sa onim što bi industrija najradije ignorisala.

 
Plastik Planet





Nazad
« Poslednja izmena: Oktobar 03, 2014, 12:55:52 gibalan »

Van mreže gibalan

  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 0
  • -Receive: 19
  • Poruke: 9314
  • Ugled: +6311/-1
Manufactured Landscapes
« Odgovor #1 poslato: Mart 08, 2013, 00:44:43 »
Manufactured Landscapes


Dokumentarac predstavlja svojevrsan portret kanadskog fotografa Edvarda Bartinskog koji se proslavio fotografijama industrijski promenjenih pejzaža – megastruktura- fabričkih kompleksa, rudnika, kamenoloma, brana, pogona za recikliranje.

Ispitujući na sopstveni način fotografov rad i motivaciju, film nenametljivo predstavlja kompleksnost teme – estetskih-društvenih i duhovnih uticaja industrijalizacije- bez izricanja jednostranih sudova i traženja jednostavnih rešenja. 


Manufactured Landscapes

Βιομηχανικά τοπία


Nazad
« Poslednja izmena: Februar 27, 2014, 13:56:34 gibalan »

Van mreže gibalan

  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 0
  • -Receive: 19
  • Poruke: 9314
  • Ugled: +6311/-1
Tužna Morava
« Odgovor #2 poslato: Mart 08, 2013, 01:23:29 »
Tužna Morava






Ovo smo mi, ovo je naša slika i prilika.
Danas-sutra, podavićemo se u rodjenim govnima!


Klub ekstremnih sportova u Vranju "Extreme“ napravio je kratak film o pravoj ekološkoj katastrofi na toku reke Južne Morave.

Priča „Tužna Morava“ je snimljen sa ciljem da javnost bude obaveštena o bahatom ponašanju ljudi prima prirodnim dobrima.

Sudeći prema snimcima, najgora situacija je na toku Morave od sela Zlatokop do Bresnice. Iz kluba ekstremnih sportova u Vranju poručuju da je film „Tužna Morava“ snimljen i prosleđen medijima kako bi šira javnost videla “ovu ekološku katastrofu” i kako bi se nadležni pozabavili rešavanjem ovog ozbiljnog problema.


 
Tužna Morava





Nazad

« Poslednja izmena: Mart 16, 2013, 17:44:49 gibalan »

Van mreže gibalan

  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 0
  • -Receive: 19
  • Poruke: 9314
  • Ugled: +6311/-1
Katastrofa u Kyshtymu (Deadly Secret - Russia)
« Odgovor #3 poslato: Mart 11, 2013, 22:57:44 »
Katastrofa u Kyshtymu (Deadly Secret - Russia)






29. septembar 1957.


Posle Drugog svetskog rata Sovjeti su zaostajali za SAD-om u razvoju nuklearnog oružja i uopšte nuklearne tehnike a prvi veliki projekt njihovog povratka u igru bio je veći broj nuklearnih elektrana, jedna od kojih je bila i Mayak blizu grada Kyshtyma. Sistem hlađenja u jednom od spremišta sa 80 tona radioaktivnog otpada je otkazao što je dovelo do ekplozije i ispuštanja nuklearnog otpada u atmosferu i zagađeno je područje od 800 km2. Komunističkim vlastima nije ni palo na pamet da upozori i evakuiše stanovništvo grada već su to učinili tek nakon nedelju dana kada je ljudima doslovno počela da se topiti koža na licu. Podaci govore o oko 200 umrlih iako je izvesno da je ta brojka daleko veća. Problemi su i danas...


***Kyshtymu
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B0


Katastrofa u Kyshtymu (Deadly Secret - Russia)





Nazad
« Poslednja izmena: Mart 16, 2013, 17:48:24 gibalan »

Van mreže gibalan

  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 0
  • -Receive: 19
  • Poruke: 9314
  • Ugled: +6311/-1
Prison slaves
« Odgovor #4 poslato: Mart 12, 2013, 12:30:45 »
Prison slaves





Dokumentarac naglašava da je u Kini aktivno preko hiljadu kampova za robove znanih kao Laogai. Zatvorenici se  koriste kao dodatna radna snaga za proizvodnju bukvalno svega - od šivenja lopti do izrade cijalica.
Neslužbeno, ovaj potez se opravdava vaspitanjem kroz rad.


***Laogai
http://en.wikipedia.org/wiki/Laogai

Prison slaves





Nazad
« Poslednja izmena: Mart 16, 2013, 17:49:10 gibalan »