Autor Tema: Perfidnost duvanskih kompanija  (Pročitano 21216 puta)

Van mreže gibalan

  • Hero Member
  • *****
  • Thank You
  • -Given: 0
  • -Receive: 17
  • Poruke: 9316
  • Ugled: +6309/-1
Perfidnost duvanskih kompanija
« poslato: April 05, 2013, 21:26:59 »
  • Publish
  • Reklame za pušenje – cilj: žene




    Već rekoh da duvanska industrija troši strahovito mnogo novca na marketing.
    Pet najvećih američkih proizvođača je potrošilo ukupno 12.49 milijardi dolara samo da promoviše i reklamira svoje proizvode.
    Da sebi lakše predstavite: preko 34 miliona dolara dnevno.

    Evo neke reči i o načinima delovanja na žene…

    Brendovi su osmišljeni tako da se dopadnu ženama, i (normalno) da imaju skrivenu poruku – kao što je Philip Morris’ Virginia Slims: sugeriše “slimness”, vitkost.
    Camel No. 9 asocira na parfem, recimo.

    Mnogo se koriste termini tipa “light”, “ultra-light”, “low-tar” - koji navode na pogrešno mišljenje da su takve cigarete “za žene”; muškarce obično navode na pomisao da su “sigurnije” od cigareta bez te oznake.

    Reklame plasirane u časopisima za žene su (naravno) uvek povezane sa romansom, glamurom, vitalnošću, lepotom, sofisticiranošću.
    Na (vrlo) prigodne načine se pušenje povezuje sa modernom, emancipovanom ženom savremenih shvatanja…

    Paklice cigareta namenjene ovoj ciljnoj grupi su posebno dizajnirane, kao na primer malene kutijice za tašnicu – koje podsećaju na kozmetičke, staju u novčanik, evociraju na ženu od klase koja drži do sebe. Naravno – tu su i prikladne, “ženske” boje.

    Kod promocija se uz cigarete dele i balzami za usne, privesci za mobilne telefone, ukrasni novčanici, čaroban veš, narukvice….

    Duvanske kompanije sponzorišu na primer ženske sportske turnire, takmičenja za mis, modne događaje, a o promociji pušenja kroz filmske scene da se ne govori.

    In their own words:
    “..Women smokers are likely to increase as a percentage of the total. Women are adopting more dominant roles in society: they have increased spending power, they live longer than men and as a recent official report shoed they seem to be less influenced by the anti – smoking campaigns than their male counterparts”.

    (…nedavni zvanični izveštaji ukazuju na to da na žene izgleda manje utiču kampanje protiv pušenja nego na njihove partnere…)

    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Monstruozno - "Pušenje je dobro za trudnice… "
    « Odgovor #1 poslato: April 05, 2013, 21:45:45 »
  • Publish
  • Monstruozno - "Pušenje je dobro za trudnice…. "





    U ovom neverovatnom video snimku iz 1971. godine, Joseph Cullman (CEO Philip Morris-a u to doba) negira da postoje štetni sastojci cigareta, i čak izgovara da pušenje u stvari može biti dobro za buduće majke jer “neke žene žele sitnije bebe” (“some women prefer smaller babies”).

    Pogledajte sami…



    Philip Morris CEO Tells Pregnant Moms Smoking is Safe


    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Marketing duvanske industrije – novac
    « Odgovor #2 poslato: April 05, 2013, 22:36:43 »
  • Publish
  • Marketing duvanske industrije – novac



    Cigarete (i duvanski proizvodi uopšte) su jedni od najžešće reklamiranih i promovisanih proizvoda u ljudskoj istoriji.

    Na čega proizvođači cigareta najviše troše?

    Daleko najveća pojedinačna kategorija u grupi “advertise” izdataka je bila popust prodavcima – da bi cena ka krajnjem kupcu (pušaču) bila što niža. Ovaj iznos je bio nešto preko 9 milijardi dolara.

    Sledeće dve po veličini najveće kategorija u izdacima su tzv. value-added promocije, znate ono – kupiš jedno-dobiješ dva, kuponi i slično.

    Vidite u čemu je problem: svakih 10% povećanja cene cigareta smanjuje pušenje kod najmlađih pušača za 7%.
    Što bi to proizvođač sebi činio…

    Osim ovoga, prostom logikom, proizvođači duvana navedenim izdacima kompenzuju poreska povećanja koja im država može nametnuti.

    Prema Tobacco.org – sledeći veliki izdatak je sponzorstvo.
    Pošto direktni marketing podleže ozbiljnim restrikcijama u mnogim zemljama, ima uvek suptilnijih načina, a za ovolike pare se može biti veoma, veoma suptilan…

    Promocija obično uključuje poklone (dele se male paklice na ulici, recimo), sponzorstvo umetnosti, izložbi, sportskih događaja, muzike…

    Duvanska industrija ne može reklamirati na televiziji svoje proizvode.
    Ali može da sponzoriše npr. snimanje filma Supermen II, u kojem se 24 puta pominje Marlboro.
    I ponoviće se N puta u “prime-time” terminima…

    A ima ih još: Two of a Kind, The Heavenly Kid, Heaven Help Us, Batteries Not Included, Crimes of the Heart, Who Framed Roger Rabbit, Honey I Shrank the Kids, Baby, Splash, Supergirl, Beverly Hills Cop, License to Kill, Ghostbusters II, Batman, Desperately Seeking Susan, Risky Business…

    O, da.
    Njihova moć je ogromna.
    A priča tek počinje…

    Van mreže lemmy

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 27
    • -Receive: 6
    • Poruke: 635
    • Ugled: +222/-0
    • Pol: Muškarac
    Одг: Perfidnost duvanskih kompanija
    « Odgovor #3 poslato: April 05, 2013, 22:37:20 »
  • Publish
  • Ma pusenje je super pogotovo za decu predskolskog uzrasta.Deca stagniraju u razvoju i njihovi roditelji su postedjeni ceste kupovine nove garderobe zbog njihovog razvoja.To je sledeca kampanja duvanskih kompanija :)):)):))

    Послато са GT-N7000 користећи Тапаток 2

    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Marlboro koristi podsvest?
    « Odgovor #4 poslato: April 06, 2013, 02:15:11 »
  • Publish
  • Marlboro koristi podsvest?
    (Skrivene poruke u Formuli 1)




    Britanski Times piše da je više uglednih lekara optužilo Ferrari da krši zabranu reklamiranja cigareta u Formuli 1.

    Lekari traže da se pokrene istraga o navodnim subliminalnim (skrivenim) reklamama za cigarete na ferarijevim bolidima, zbog koje italijanska kompanija dobija milijardu dolara od Marlboro-a.

    Subliminalne poruke su ispod granice ljudske percepcije, koje ne mgu racionalno da se objasne. Britanski lekari tvrde da je bar kod ispisan na ferarijevim automobilima kao i na kombinezonima vozača ovog tima tako zamišljen da gledaoce podsvesno asocira na Marlboro.
    Saznaj sve o temi:



    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Eksploatacija dece na plantažama duvana
    « Odgovor #5 poslato: April 06, 2013, 21:37:39 »
  • Publish
  • Eksploatacija dece na plantažama duvana
    Kompanija "Filip Moris" koristi dečiji rad na plantažama duvana u Kazahstanu, navodi se u izveštaju organizacije Hjuman rajts voča. Rad sa duvanom se smatra najgorim oblikom dečijeg rada, sa najtežim posledicama po zdravlje dece.





    Istraživanje organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč pokazalo je da na duvanskim plantažama "Filipa Morisa" rade deca, od kojih neka imaju deset godina.

    Mnogi radnici koji obavljaju sezonske poslove na duvanskim plantažama su žrtve prevare i ekspluatacije.

    U izveštaju, zasnovanom na intervjuima sa 68 radnika tokom 2009. godine, dokumentovani su slučajevi kada su vlasnici plantaža oduzimali pasoše imigrantima iz bivših sovjetskih republika, kada sa njima nisu sklapali ugovore o radu i kada su prisvajali deo novca koji bi radnici zaradili.

    Jedna od radnica ispričala je da su zaposleni bili tretirani kao robovi, ali da niko nije mogao da pobegne jer su i pasoš i novac bili kod vlasnika.

    Svake godine u Kazahstan dolazi između 300.000 i milion imigranata na sezonske poslove, od kojih najveći procenat čine Kirgijci koji najčešće rade na duvanskim plantažama.

    Rad sa duvanom se smatra najgorim oblikom dečijeg rada, koji ima najteže posledice po zdravlje dece, čije telo za jedan dan takvog rada apsorbuje količinu duvana jednaku sadržaju 36 popušenih cigareta.

    Kompanija "Filip Moris" je odgovorila na izveštaj Hjuman rajts voča obećanjem da će preduzeti mere za borbu protiv korišćenja dečijeg rada na plantažama dobavljača.

    "Filip Moris" prodaje cigarete u 160 zemalja, a u 2009. godini kompanija je zaradila 25 milijardi dolara.

    Duvan iz Kazahstana se koristi samo za marke cigareta koje se prodaju isključivo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.


    Philip Morris Using Child Labor in Kazak Tobacco Fields


    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Marketing duvanske industrije
    « Odgovor #6 poslato: April 06, 2013, 22:01:34 »
  • Publish
  • Marketing duvanske industrije



    Kroz istoriju, cigarete su menjale svoj značaj. Najstariji oblici cigarete su pronađeni u Centralnoj Americi i datiraju iz IX veka. Maje i Asteci su konzumirali cigarete u raznim ritualima. Do skoro konzumiranje duvana putem cigarete bilo je praktikovano u Meksiku, Centralnoj i Severnoj Americi i na Karibima. Do 1830. godine stanovnici Francuske se upoznaju sa cigaretama gde su ih zvali „cigarette“ i 1845 godine Francuska počinje masovnu proizvodnju.

    Cigarete su dostupne svima i gotovo svi su ciljna grupa. Prvo poznato reklamiranje cigareta bilo je 1789 godine u gradu Njujorku, SAD, od strane “P. Lollard and Company“,a reklama je bila postavljena u dnevnim novinama. Prvi veliki brend u SAD je bio “Bull Durham“ koji se pojavio 1868 godine.

    Način na koji duvanske industrije pridobijaju kupce se godinama menjao. Najviše se cilja na mlade pušače (Camel) i žene (Slims cigarete).  Duvanske kompanije deluju na nas putem seksa, želja, životnog uspeha itd. Budžet za reklamiranje ovih kompanija je jako veliki. Prema istraživanjima Federalne Trgovinske Komisije, proizvođači cigareta su potrošili 8.25 biliona dolara na reklamiranje i promociju 1999 godine, 15.12 biliona dolara 2003 godine i 13.11 biliona dolara 2005 godine. Tokom perioda od Septembra 2001 do Augusta 2002 godine, duvanske kompanije u Velikoj Britaniji su potrošile 25 miliona funti. Kao što vidimo u pitanju su velike količine novca koje se koriste za održavanje starih i aktiviranje novih konzumatora. Evropska unija i Svetska Zdravstvena Ogranizacija su naglasile da reklamiranje duvana ne treba da bude dozvoljeno, a od 2005 godine počinju razne akcije protiv pušenja.. Cigareta za ovisnika predstavlja mnogo više od same navike. Ona je predstavljena kao spora smrt, trenutak dok vojnik čeka svoje pogubljenje, bunt, zadovoljstvo posle seksa kao i mnoge druge stvari iz života.

    Odgovor na ovo pitanje možemo pratiti sve do univerzalne želje za samoizražavanjem. Pušenje je za neke od nas odličan izgovor za pravljenje pauze. Cigareta je neka vrsta nagrade koju sebi uvek možemo da pružimo, čestitajući sebi na nečemu što smo obavili. Prva i poslednja cigareta u danu je posebna nagrada. Prva predstavlja našu spremnost za nove poduhvate tog dana i naše iščekivanje obaveza koje moramo da obavimo. Tu cigaretu sebi dajemo u napred kao da uzimamo potrebnu snagu za početak svega. Poslednja cigareta je nešto poput gašenja svetla u sobi, kraj napornog dana se završava u cigarskom dimu.Pušenje je takođe neka vrsta refleksa. Neke cituacije, kao što su čekanje prevoza, početak i kraj obaveza, glad pa i mnoge druge automatski aktiviraju želju za cigarom. Pušenje u grupi može učiniti da pušač iako možda ne želi cigaretu po primećivanju zapaljene cigare od strane nekog drugog i sam oseti potrebu za njom. U pušaćevoj glavi vreme se ponekad meri cigaretama npr. dok čekamo nekoga čekamo ga uz cigaretu a ne uz sat. Izgleda da cigareta nije samo vremenska jedinica već  uz nju vreme prolazi brže. Zbog toga pušači u trenucima isčekivanja automatski pale cigaretu. Cigarete mogu imati i terapeutski efekat, kao kod vojnika dok čeka naređenje za napad, jer više ceni cigaretu nego hranu. Bitna stavka je da pušači veruju da sa cigaretom nikad nisu sami. Cigareta se čini kao da je neko živo biće u očima pušača. U mnogo načina cigarete i alkohol imaju sličan efekat, pomažu nam da rušimo socijalne barijere i opušta nas za razgovor. Cigarete mogu i spojiti ljude tako što će dva nepoznata pušača podeliti upaljač, pepeljaru ili samu cigaretu. Način na koji neka osoba  konzumira cigaretu može predstavljati njenu ličnost, npr. neki ljudi puše tako da im cigareta visi iz usta dok neki je mrdaju gore dole. Pušači će čak zauzimati poze u kojima uživaju dok puše. Pušenje nam pruža neku vrstu gašenja spoljnih stimulacija čineći nam glavu “hladnu“, pomažući nam da mislimo dok su ruke upošljene. Ljudi odani svome brendu su jaki i uporni pušači. Individualci koriste jedan brend sa kojim se indentifikuju. Brend je jako bitan kao da je deo pušačeve ličnosti. Nova i puna paklica daje prijatan osećaj. Prazna pakla nam pruša osećaj frustracije i depresije. Duvanska industrija je svesna naših slabosti i uspešno ih koristi da nam proda svoj proizvod.

    Sve je više cigareta koje se dime, i sve je više zabrana protiv njih. Mladima ona znači ulaznicu u svet odraslih. Krajem 60 – tih, prva se palila posle prvog seksualnog odnosa i dovoljno je bilo pojaviti se u društvu sa cigaretom, znalo se da je “mrak“ skinut. Danas se prva pali mnogo ranije od nastanka polne zrelosti, još u osnovnoj školi. U glavama mladih ona znači mnogo više od belog dima koji im nadražuje pluća i peče oči. Ona predstavlja prijem u društvo, stavljanje u isti ravnopravan položaj sa drugima u nekim slučajevima i bunt. Na skrivenom mestu, na velikom odmoru, pažljivo se pale cigarete da ne bi bili otrkiveni od strane roditelja, profesora i drugih, jer rade zabranjenu stvar. Deca tad po prvi put krše smernice svojih roditelja, po prvi put novac za užinu troše na cigarete, osećaju da odlučuju sami. Po prvi put se u njima javlja duh buntovnika koji pada pod uticaj duvanske industrije. Dete sa cigaretom u ruci misli da je “in“, a tek kasnije da će sa njom lakše prebroditi svoje probleme. Razloga za pušenje ima više, od dokazivanja sebi i okolini da je odrasla osoba, preko intenzivne reklame, iz inata, iz radoznalosti, zato što je to zabranjeno. Kada deca postanu tinejdžeri često se osećaju nesigurno u vezi svog izgleda i svoje popularnosti. Duvanske kompanije koriste ovu nesigurnost da bi im dali prazna obećanja. Reklame pružaju deci poruku da će pušenje da im pomogne da budu atraktivni, poželjni i nezavisni dok je realnost sasvim drugačija. Pušenje izaziva loš miris iz ustra i žute zube i može izolovati pušače od većine ne pušača u tom periodu. Takođe može preći i u dugoročnu naviku koja se teško odklanja. Prikazivanje mačo čoveka kako puši je jako privlačno za muškarce i dečake (Malboro Man). Momci veruju da će im pušenje dati kul auru koju priželjkuju. Duvanska industrija je ciljala na žene tako što bi povezivala određeni brend sa lepom figurom. Neke reklame propagiraju cigarete kao sredstvo za kontrolu težine. Igrajući na kartu mršavosti pritiskaju žene da konzumiraju cigarete. Postoji nekoliko razloga sašto duvanske kompanije ciljaju na decu i tinejdžere. Potrebni su novi regruti koji će zauzeti mesto nekom od velikog broja pušača koji umru. Takođe, veoma su svesni da retko ko počinje da puši kad odraste, zbog toga je bolje ciljati na decu

    Moć medija je neosporiva, njihov ključni faktor je mogućnost da zadrži javnost zainteresovanom za neki proizvod. Videli smo da duvanske kompanije troše veliku količinu novca za ovaj vid reklamiranja. U mnogim zemljama u razvitku kozumatori duvana su siromašni i pre će izdvojiti novac za cigarete nego za neke neophodnije stvari. Duvan ne samo što osiromašuje one koji ga koriste nego, sa druge strane, može da predstavlja finansijsko opterećenje i za državu. Koštanje upotrebe duvana na nacionalnom novou uključuje povećanje troškova za zdravstvenu zaštitu, manju poduktivnost zbog bolesti i rane smrtnosti, kao i gubitke zbog oštećenja životne sredine. Dim cigarete ne sadrži nijednu korisnu materiju, već 115 otrova od kojih osam izaziva rak. Istraživači iz Severne Karoline dokazali su da većina pušača pati od problema s potencijom. I kosa trpi zbog nedovoljnog napajanja krvlju kože na glavi. Usta nemaju uvek svež dah. Vremenom, nikotin i katran koji se talože na zubima daju im smedju boju.

    Ako fizički izgled trpi, ništa bolje ne prolazi ni ženino telo i njegova “reproduktivna” funkcija. Pušenje utice na ženinu plodnost. Iako se u svetu  javlja težnja za  smanjenjem broja pušača, zavisnost od nikotina je još uvek najmasovnija zavisnost. Posebno zabrinjava porast  pušača među ženama i omladinom. Pored svih negativnih strana cigarete, postavlja se pitanje, “Kako duvanska industrija uspeva da ih i dalje prodaje?”. Duvanske kompanije su oduvek umele da koriste sve pogodnosti “zlog” marketinga pa su u reklamama koristili deda mraza, poznate glumce i doktore od stomatologa do psihijatra, kako bi promovisali svoj proizvod, ubeđujući kupce da će sa cigaretama biti sve što požele.

    Radio – Kao i svi proizvodi duvanska industrija je koristila brze i melodične džinglove da privuče javnost preko radija. Mnogi od ovih džinglova su kasnije preneti na TV.

    Radio reklame Lucky Strike-a su u toku Drugog Svetskog rata sadržale patriotske teme. Korišćen je slogan “Zeleni Laki Strajk je otišao u rat“ (Lucky Strike Green Has Gone To War), koji je mogao često da se čuje na svim programima koje je Lucky Strike sponzorisao. Ova radijska reklama je proglašena za jednu od najgorih radio reklama

    TV – Proizvođači cigareta nalaze se među prvim industrijama koje su reklamirane putem TV-a. Velika količina novca im je omogućila da se kockaju na novom reklamnom mediju. Mnogi proizvođači cigareta su bili sponzori nekih televizijskih programa. Snimci sa poznatim TV ličnostima i atraktivnim modelima su korišćeni za prodaju cigareta madima u periodu 40-tih, 50-tih i 60-tih godina. Jedna od prvih TV zvezda je bila “Stara Zlatna“ paklica cigareta koja pleše (Old Gold dancing cigarette pack), u ranim 50-tim. Ideja je bila jako bizarna – velika paklica cigareta sa lepim nogama je plesala ispred zavese dok je govornik objasnjavao ukus, “napravljeno od strane uzgajivača duvana, ne od doktora“ (made by tabacco men, not medicine men).

    Jedan od najpoznatijih reklamnih slogana je “Winston tastes good like a cigarette should“ koji je nastao sredinom 50-tih i nastavio da postoji kroz 60-te. Zbog nepravilne gramatike slogan je kritikovan, na šta je Winston odgovorio sa novim sloganom “What do you want, good grammar or good taste“

    Crtani film “Kremenko“(The Flinstones) je u između 1960 do 1966 godine bio sponzorisan od strane Winstona i mogli smo videti glavne likove kako uživaju u cigaretama. Iz ovog primera vidimo da su duvanskim kompanijama oduvek deca bila ciljna grupa.

    Mnoge duvanske kompanije koriste poznate u svojim reklamama. Camel ih je koristio 50-tih (Robert Young,  John Wayne, Brian Keith). John Wayne je preminuo od posledica pušenja.

    Pogledaćemo istraživanja o pušenju na filmu:

        Mladi ljudi će pre pogledati neki film nego odrasli.

        Mladi ljudi koji vide konzimiranje cigareta u filmovima mogu početi da puše ili čak početi da puše još više.

        Pušenje na filmovima je najefikasnija marketinška strategija da se pridobiju mladi. Ova strategija je odgovorna za 52% tinejdžera koji su počeli da puše. Ima jači efekat od direktnog reklamiranja.

    Likovi TV reklama postojali su u svim oblicima pa čak i kao animacije. Tokom perioda od 1948 -.1971 godine, cigarete su dosta ulagale u televizijsku industriju., trošeći milione svake godina da bi napravili i emitovali svoje reklame. Jedna od glavnih prednosti televizije nad radiom je mogućnost vizuelnog nadražaja, prikazivanje cigareta u svom glamuru, što posebno privlači žene.

    Bilbordi – Kompletna zabrana reklamiranja cigara na TV-u i radiju 1971 godine zahtevala je adaptaciju pristupa javnosti. Bilbordi su bili odličan izbor nastavka reklamiranja duvanske industrije. Tokom 1999 godine, bilbordi su bili glavni način advertajzinga cigareta.


    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Marketing duvanske industrije (nastavak teksta)
    « Odgovor #7 poslato: April 06, 2013, 22:07:59 »
  • Publish
  • ...nastavak teksta





    “Lake“ i blage cigarete (light, mild) – U 2005-oj godini, duvanska industrija je koristila ove termine da bi promovisala njihove proizvode kao “bezbednije“ nego obične cigarete. Svaki veliki brend ima svoju verziju “lakih“ cigareta (Malboro, Camel, Winston…). Ova vrsta cigareta je uglavnom usmerena na žene. Jedna od reklama koja je namenjena ženama jeste reklama za cigarete “Virginia Slim“. Slika na kojoj se nalazi žena u kostimu superheroja propraćena je sa sloganom “Mi pravimo Vidžinija Slims isključivo za žene zato što su biološki superiornije za muškarce (We make Virginia Slims especially for women because they are biologically superior to men)“

    Sport – Uloga ove marketinške strategije jeste da poveže cigarete sa uzbudljivim, popularnim sportom koji zahteva veštinu, ovo je urađeno da bi se poboljšala slika cigareta u javnosti. Reklamiranjem kroz sport duvanske industrije ciljaju na decu.

    Deca koja gledaju neki sportski događaj prepoznaju cigarske brendove koji su sponzorisali događaj. Primeri sportskog reklamiranja cigareta su brojni: Formula jedan, NASCAR, bilijar…Danas postoji zabrana za reklamiranje cigareta u sportu.

    Besplatni pokloni – Duvanska industrija je nagrađivala pušače. Svaka mušterija je, uz novu paklicu, dobila i neki poklon (satovi, CD-ovi, šminka), time podstičući ljude da kupuju njihove proizvode. Ovakav način reklamiranja je zabranjen od 2002 godine.

    Malboro – je cigarski brend napravljen od strane kompanije Philip Moris. Malboro je jako poznat brend po tome što su izmislili “Malboro Country“ kojom vlada “Malboro man“. Malboro je u početku imao žene kao ciljnu grupu sa sloganom „Blag kao maj (Mild as May)“.

    Kampanja “Malboro Country“ –  Tokom 60-tih, Philip Morris je započeo novu kampanju. U ovoj kampanji Malboro man bi pozvao pušače da mu se prodruže u zemlji Malbora uz besplatan boravak. Slogan koji je pratio kapanju je bio “Dođite tamo gde je ukus (Come to where the flavor is)“. Video spotovi ove kampanje su prikazivali kauboje kako obavljaju “muške“ poslove i puše Malboro.

    U svetu koji je postajao sve više kompleksan i frustrirajući za običnog čoveka kauboj je pokazivao sasvim obrnuto. On je čovek čije je okruženje jednostavno i relativno zadovoljavajuće. Bio je gospodar svog sveta. Kada je reklamiranje duvana na televiziji i radiju zabranjeno, očekivalo se da će Malboro man odjahati u susret zalaska sunca, ali on je dalje jak i uticajan. Žene su volele zgodnog Malboro man-a i bile su privučene kampanjom, i one su kupovale Malboro cigarete. Do sredine 80tih, svi su znali ko je Malboro man.

    Postao je američka ikona, široko priznat kulturni simbol koji je još uvek poznat milionima ljudi. Da bi privukao muškarce Malboro je morao da ima imidž cigareta koje puše “pravi“ muškarci. Muškarci su verovali da će dobiti više samopouzdanja, privući više žena, dobiti bolje poslove ako puše Malboro.

    Camel – je brend cigara dizajniran od strane “R. J. Reynolds Tobacco Company” u leto 1913 godine.

    Joe Camel – je maskota Camel cigareta koja je nastala 1974 godine. Inspiracija je potekla od logoa kamile koja se nalazila na paklici (Old Joe). 1991 godine, objavljena je priča koja pokazuje da deca starosti od 5 do 6 godina prepoznaju Joe Camel maskotu više nego Miki Mausa i Freda Kremenka. Iz ovoga se zaključuje da kampanja “Joe Camel“ ima decu kao ciljnu grupu. Veruje se da lice ove maskote podseća na muški polni organ. Joe Camel je bio pokušaj da se od ljudi sakriju činjenice u vezi duvana, zbog njega je pušenje izledalo kul i u trendu, pogotovo za mlade. Čist dokaz da ovakav vid advertajzinga ima moćan uticaj na tinejdžere.

    Joe Camel kampanja je povučena 10.06.1997 godine i zamenjena sa lepim i egzotičnim ženama.

    Winston – je najprodavanija cigareta u SAD-u. “R. J. Reynolds Tobacco Company” je pustio Winston u prodaju 1954 godine. “Winston tastes good like a cigarette should“, je samo jedan od njihovih slogana koji ih dugo drži na prvom mestu. Winston cigarete obećavaju posebno pušačko iskustvo i cilja na sve generacije. Jako su poznate zbog tvrdnje da su bez aditiva “additive free“ pa čak i zbog dodatka da ti aditivi ne čine cigaru bezbednijom. Verovatno je baš ova iskrena tvrdnja približila ovu cigaretu svima. Winston se povezuje sa pokretom “salsa erotica“.

    Brendovi za žene – Žene su dugo bile meta duvanske industrije i često su na televizijskim reklamama bile predstavljene kao pušači.

    Mnoge žene su bile zabrinute zbog zdravstvenih problema koje prouzrokuju cigarete, pa su duvanske kompanije promovisale “lake“ ili light cigarete kao bezbedniji izbor.

    Najpoznatiji i najuspešniji ženski brend jesu Virginia Slims zbog svoje efikasne kampanje. Ovaj brend se identifikuje sa ženama, kao što je Malboro man super muževan i mačo tako je Virginia Slims super ženstven. Pušenje kod žena se dramatično povećalo u toku 1990 godine. Ove cigarete su čist poziv na takmičenje između muškaraca i žena. Slogani kao Virginia Slims su mršavije od debelih cigareta koje muškarci puše, i tako dalje (Virginia Slims are slimmer than fat cigarettes men smoke, and right so),121 brendova debelih cigareta pristaju muškaracima. Virginia Slims su napravljene tanje samo za vas (121 brands  of fat cigarettes fit men. Virginia Slims are made slimmer  to fit you), su ušli duboko u psihu žena pušača.Virginia Slims predstavlja kontrast muškim cigarama. U toku 1960 i 1970 godine, teme feminizma i ženske slobode, sa sloganom “Draga, prešla si veliki put” (You’ve Come A Long Way, Baby) su korišćene u reklamama. U ovim reklamama su se nalazile anegdote o ženama sa početka 20-og veka koje su bile kažnjene zato što su uhvaćene dok puše, od strane muškaraca. Ova cigareta predstavlja podršku ženama i tako ih pridobija. Televizijske i štampane reklame obično sadrže poznate modele i modne dizajnere. Virginia Slims je sponzorisala ženski tenis “Women’s Tennis Association Tour”. Ovom sponzorisanju se prepisuje jačanje i rast ženskog tenisa tokom 70tih i ranih 80tih. Nova kampanja “Vidi sebe kao kralja (See Your self as a King)” ohrabruje žene da puše i kompanija je osuđivanja zbog toga. Neke od ovih kampanja su ozbiljno ugrozile zdravlje žena. Kampanje kao ove kod Virginia Slims ironično pokazuju jednakost između slobode i zavisnosti, između slobode, izbora i robovanja pod duvanom. Neko može smatrati pušenje oslobađajuće ako uzmemo u obzir da je smrt najbolja forma slobode.

    Slika žene koja puši je vezana za osećaj nezavisnosti, stila, kontrolom težine i moći, i ta slika je jako popularna u ženskim magazinima. Postoje dve glavne podele cigareta koje se prave za žene, samo ženski i uniseks brendovi.

    Ženski brendovi su upućene putem feminizirane a uniseks putem nezavisne, zabavne i ljubave slike.

    Od Camel reklama sa ženama i sloganom “One imaju sve što treba (They’ve Got What it Takes!)“, do reklama Virginia Slims koje govere ženama da “Nađu svoj glas (Find Your Voice)“, duvanske industrije nastavljaju da privlače žene u svoju smrtonosnu zamku.

    Vidimo da duvanska industrija u stvari ne prodaje cigarete već indentitete. Svaki brend ima svoju ličnost npr. Malboro je muževan, samostalan, mačo, Virginia Slims je ženstven, sa stilom, povezan sa modom i lepim izgledom. Industrija je oduvek tražila način da kamuflira činjenicu da cilja na omladinu. Primarni cilj duvanske industrije jeste da promoviše neophodna upozorenja i nove regrute pošto njihov posao zavisi od količine ljudi koji počinju da puše. Prebacivajući nepušače u pušače oni popunjavaju praznine onih koji su prestali ili umrli. Drugi zadatak industrije jeste da održava stare konzumatore, tako što povećava socijalnu prihvatljivost pušenja. Istina je da su pušači ekstremno lojalni svojim brendovima. Brendovi pružaju obećanje pušačima da će uz cigare biti slobodni, željeni, seksualno aktivniji itd. Zapaljena cigareta je pre predstavljala emancipaciju, ravnopravnost, odbacivale predrasuda pa čak i stil. Ljudi su zavedeni da probaju duvan od strane glamurizacije pušenja u filmovima i reklamama. Kada čovek jednom uđe u ovaj vid braka teško iz njega može izaći. Vremenom nije ukus taj koji određuje koju ćemo cigaretu koristiti već novac koji je uložen u stvaranje njenog imidža. Uprkos svim upozorenjima pušači i dalje nastavljaju da konzumiraju cigarete, i kako su cigarete sve više osuđivanje i pušači su sve uporniji. Pušač bira svoj brend kao da je u pitanju religija, način života. Cigarete nisu skupe, dostupne su, lako se koriste i više su prihvaćene u javnosti nego droga i alkohol. Danas ne postoji ni jedan način da se spreči da omladina puši i time pada pod uticaj šarenila iz sveta cigareta. Svaka cigareta na određeni način predstavlja čoveka koji se poistovećuje sa ciljnom grupom, tj. ljudi sami nisu ciljna grupa već oni sami žele to da postanu.

    Žene i muškarci upadaju u šablone ciljnih grupa da bi bili prihvaćeni. Cigare mogu predstavljati “mehanizam bega“ od obaveza, problem i stresa. Glavni problem za ostavljanje cigareta jeste psihološki, nikotin nestaje iz organizma posle određenog vremena ali psihička ovisnost može dugo ostati prisutna. Duvanska industrija uz pomoć medija i dalje uspeva da nam se uvuče u živote. Podložnost cigaretama putem medija je glavni okidač za početak pušenja. Dokle god se duvanska idustrija odlično služi medijima neće biti leka protiv pušenja.

    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Odg: Perfidnost duvanskih kompanija
    « Odgovor #8 poslato: April 07, 2013, 01:40:58 »
  • Publish
  • Duvanske kompanije SAD primorane da priznaju laži





    Federalni sud Vašingtona je obavezao duvanske koncerne SAD da javno priznaju pred Amerikancima laži, te otkriju istinu u šteti po zdravlje samih pušača i onih, ko je osuđen na pasivno pušenje. Sudija je pružila monopolijama rok do 1. marta ove godine da bi rešile, u kom će to obliku oni učiniti. Duvanskim firmama je predloženo nekoliko varijanti.

    Svaka je gora od drugih. One moraju da se kaju putem radia, TV, u štampi ili na Internetu, kao i da plate vreme emitovanja i štampani prostor po cenama reklame.

    Od onog vremena, kada se čovečanstvo prvi put diglo protiv nikotina, u antiduvanskim kompanijama se dešavalo svašta. Amerika je očekivala naknade od stotina hiljada do stotina milijardi dolara. Naknade državi Misisipi su 1998. godine procenjene u 426 milijardi. Florida je dobila od šefova duvanskih fabrika 2000. godine 145 milijardi.

    Međutim, inicijatori takvih kampanja nisu uvek imali za cilj borbu protiv nikotinskog zla, - kaže ruski politikolog Pavel Salin.

    - Takve kampanje su efikasne, mada njihovi realni ciljevi su sumnjivi. Kao i duvanski biznis, i te antiduvanske kampanje se pretvaraju u biznis. Iza toga se često krije želja da se pomuzu masne krave.

    Međutim, takvo rešenje o javnom duvanskom samooptuživanju još se nije desilo. Okružni sudija Gledis Kesler je utvrdila specijalne obrasce za izjave raskrinkavanja. Ima ih više od 20. Naprimer, pušenje ubija u proseku 1200 Amerikanaca dnevno ili sve cigarete izazivaju rak. Proizvođači duvana ne smeju da menjaju takve varijante.

    Da li takva mera može da pomogne antinikotinskoj kampanji? Može, smatra kopredsednik Ruske antiduvanske kampanje Darja Halturina.

    - Hoće li to smanjiti broj pušača? Smatram da hoće, jer će ljudi shvatiti da su bili prevareni. Neprijatna će im biti vest da pune džepove duvanskih korporacija. Ni pušenje posle toga neće biti prijatno.

    Presuda u Vašingtonu završava proces, započet 1999. godine. 2006. godine ta ista Kesler je priznala tužbu američke vlade prema duvanskim monopolijama osnovanom. 6 godina su trajale apelacije, određene su bile mere i kazne.

    Vašingtonski listovi pišu da je u ministarstvu zdravstvene zaštite SAD vest o duvanskom bičevanju samih sebe izazvala maltene oduševljenje.

    Niko ne može da kaže koliko ljudi u svetu puši. Međutim, prema procenama SOZ, redovno dimi više od 1 milijarde ljudi. 200 miliona od njih su žene. Svake godine usled obolenja, povezanih s pušenjem, prema različitim podacima, umire od 3,5 do 5 miliona ljudi.

    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Blizu dva miliona kanadskih pušača tuži duvanske firme
    « Odgovor #9 poslato: April 07, 2013, 02:39:18 »
  • Publish
  • Blizu dva miliona kanadskih pušača tuži duvanske firme





    Montreal - Gotovo dva miliona Kanađana u sudskom procesu koji je otpočeo u ponedeljak, traži 27 milijardi dolara odštete od vodećih duvanskih kompanija zato što ih, kako tvrde, nisu adekvatno upozorile na opasnost od pušenja.

    Radi se zapravo o dve tužbe protiv kompanija "Impirijal tobako Kanada" (filijale BAT-a), "JTI-Mekdonald" i "Rotmans Benson end Hedžiz", koje zajedno čine najveću gradjansku parnicu pred Vrhovnim sudom Kvebeka, izvestava AFP.


    Prvu tužbu je podiglo 90.000 sadašnjih i bivših pušača Kvebeka, koji tvrde da su se zbog pušenja razboleli od raznih bolesti, među kojima i od emfizema, raka grla, raka grkljana... Oni od navedenih proizvodjača cigareta traže 105.000 dolara odštete po osobi.
     
    Drugu tužbu je podiglo 1,8 miliona pušača, koji tvrde da nisu u stanju da ostave duvan i zbog toga traže odštetu od po 10.000 dolara.
     
    Advokat tužilaca Brus Džonston okrivljuje proizvodjače cigareta za "dvoličnost" jer znaju da prodaju štetan proizvod, istovremeno krijući ili minimalizujući zdravstveni rizik koji cigarete predstavljaju za pušače, pa čak i uništavajući naučne dokaze o tom riziku.

    Džonston tvrdi da su tužene firme širile "lažne informacije" o svojim proizvodima i izabrale da ne koriste duvan sa niskim nivoom nikotina, čime bi se omogućilo da se mnogi pušači praktično oslobode zavisnosti od cigareta.

    Duvanske kompanije su optužene i da su manipulisale nivoom nikotina u cigaretama, povećavajući sadržaj sastojaka kao što je po zdravlje opasan katran i da su čak dodavale amonijak u svoje proizvode.

    Od suda se traži da proveri da li su se duvanske kompanije možda udružile u pokušaju da spreče pušače da više saznaju o opasnostima konzumiranja duvana.
     
    Proizvođači cigareta se optužuju i da su unajmili timove naučnika koji su bacali senku sumnje na sva istraživanja koja su dokazivala štetnost duvana, karakterišući ih kao "kontroverzna", što je bio izgovor da se ništa ne preduzme na zaštiti pušača.
     
    Advokati tuženih kompanija zasad tvrde da tužioci "nemaju slučaj" i izražavaju sigurnost da pomenute optužbe neće biti dokazane pred sudom. Oni iznose argumente da je pušenje lični izbor, da su pušači svesni rizika pušenja i da moraju da budu odgovorni za svoje postupke.

    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Stare reklame za cigarete
    « Odgovor #10 poslato: April 07, 2013, 13:00:35 »
  • Publish
  • Stare reklame za cigarete


    Pogledajte kako se to nekada radilo.
    Kako su se potrošači navlačili na proizvod…

    Reklamiranja određenog proizvoda je manje više isto i danas, samo veći budžeti i bolja produkcija, ali matrica ljigavog  navlačenja potrošača je ostala tu negde.

    Tad su navlačili ljude na cigarete i zaradjivali, a sada zaradjuju skidajući ljude sa cigareta, to je jako zanimljivo!

































    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    SJAJNA KAMPANJA: Deca pušačima zgadila cigarete!
    « Odgovor #11 poslato: April 07, 2013, 13:38:32 »
  • Publish
  • SJAJNA KAMPANJA: Deca pušačima zgadila cigarete!

    Za razliku od pohlepnih kompanija, pušači (žtrve) ipak imaju svest!





    Pred vama je reklama inovativne anti-pušačke kampanje koju je uradila jedna tajlandska fondacija, koja promoviše zdravlje i zdrav život.

    Agencija je “unajmila” decu sa instrukcijama da priđu pušačima na ulici i zatraže od njih upaljač, kako bi pripalili svoju cigaretu.

    Pušači su im – naravno – svi od reda rekli ne, uz priču o štetnosti pušenja. Deca su u toj situaciji imali zadatak da ih pitaju “zašto ti onda pušiš?” i da im daju papir na kome je napisano “brineš o meni, zašto ne brineš o sebi?”

    Ni jedan pušač koji je bio žrtva ove “skrivene kamere” nije bacio papir, ali je skoro svaki bacio upaljenu cigaretu. Broj poziva upućenih ovoj agenciji od pušača zainteresovanih da ostave pušenje se povećao za 40 odsto.



    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Neškodljiva cigareta!?
    « Odgovor #12 poslato: April 10, 2013, 19:51:55 »
  • Publish
  • Neškodljiva cigareta!?
    Radni naziv - "neelektronski inhalator nikotina"




    Dim cigarete sadrži na hiljade otrovnih supstanci koje ugrožavaju zdravlje aktivnim i pasivnim pušačima. Na tržištu su se zato pojavile alternative cigaretama koje uglavnom nisu uspele da zadovolje žudnju koju imaju pušači. Čini se da je na pomolu prava stvar. Jedna od najvećih duvanskih firmi BAT (British American Tobacco) otkupio je patent male britanske firme Kajnd Konzjumer i upravo pregovara sa zdravstvenim službama za dobijanje dozvole za prodaju prve zdravstveno sigurne cigarete na svetu. Proizvod pod radnim nazivom "neelektronski inhalator nikotina" izgledaće isto kao cigareta, proizvoditi isti doživljaj, isti ukus i dati istu dozu olakšanja zbog dovoljno jake doze nikotina kao i prave, po zdravlje opasne cigarete. Istovremeno, gotovo nijedan rizik od pušenja korisnici neće osetiti, tvrdi Aleks Hern, koji je izumeo novi proizvod. Kineski kreator prve e-cigarete koja je na tržištu pojavila pre četiri godine Hon Lik, ponudio je baterijama punjene cilindre koji su izgledali kao cigarete. Ipak, velik broj pušača ocenio ih je manjkavim jer nisu pružale dovoljno veliku dozu nikotina. Novi proizvod se, od relativno neuspešne e-cigarete, razlikuje u dve ključne stvari. Pre svega, nudi jaču dozu nikotina. A drugo, proizvođači se nadaju da će moći da je prodaju kao službeno odobreno sredstvo za odvikavanje od pušenja, naziv koji e-cigareta zbog svojih manjkavosti nije mogla da dobije. Prodaja novih cigareta trebala bi da započne za dve godine. A budući da ne sagorevaju duvan, upotreba će biti legalna svuda.Neki protivnici pušenja nisu oduševljeni jer smatraju da je ovo tek cinični potez duvanske industrije. Cilj im je, smatraju, da i dalje ostanemo zavisni od nikotina i održimo naviku pušenja. Osim toga, kupcima u nerazvijenim zemljama nastaviće da prodaju prave cigarete.

    Van mreže gibalan

    • Hero Member
    • *****
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 17
    • Poruke: 9316
    • Ugled: +6309/-1
    Najveća tajna duvanske industrije: Radijacija
    « Odgovor #13 poslato: April 10, 2013, 20:06:17 »
  • Publish
  • Najveća tajna duvanske industrije: Radijacija

    Sve vreme znaju da vas truju radioaktivnim poloniumom i to su krili 50 godina






    Najveća tajna zle duvanske industrije je raotkrivena. Cigarete sadrže polonium 210, radioaktivni materijal koji je veoma štetan za zdravlje.

    Do sada se znalo da se u duvanu nalaze otrovi, pesticidi, katran, čađ, kiseline iz akumulatora i ko zna šta još loše, ali u poređenju sa polonijumom sve to je skoro pa ništa.

    Istraživači sa UCLA Univerziteta su otkrili da su duvanske kompanije znale da se polonium nalazi u njihovim cigaretama još krajem pedesetih godina. I onda su sve uradili da to sakriju od nas.

    U međuvremenu je pronađena tehnologija koja bi odstranila polonium, ali duvanskoj industriji nije palo na pamet da je upotrebi pošto se njime smanjuje zavisnost od cigareta.

    Polonium 210 udvostručava sve negativne efektne cigareta i posebno je rizičan zato što povećava šanse za dobijanje raka.

    Ako vas zanima, polonium 210 je i danas jedan od sastojaka cigareta.

    Da li vam treba još razloga da odmah batalite duvan?

    Van mreže Bart Ender

    • Full Member
    • ***
    • Thank You
    • -Given: 0
    • -Receive: 0
    • Poruke: 158
    • Ugled: +85/-0
    Odg: Perfidnost duvanskih kompanija
    « Odgovor #14 poslato: April 10, 2013, 20:50:20 »
  • Publish
  • Pratim feljton/blog i ima stvarno korisnih informacija, ali ovaj post "neškodljive cigarete" ne liči ni na šta, sorry....

    Prvo, cigareta sa slike ne razlikuje se od kineskih e-health cigareta, osim tzv "mikroprocesora", ali ako je u njemu sva inovacija, trebalo bi to da se naglasi umesto neefikasnosti e-cig. Ovo mi više liči na najavu e-cig koja bi imala smisla pre 5-6 godina.
    Drugo, sigurno se niko nije žalio na nedostatak nikotina u e-cig. Ja sam sa Drine bez filtera prešao na e-cig sa tečnostima 18mg/ml i posle pola sata sam osetio da me "radi" kao što su me radile cigarete prvih par godina pušenja, u poslednjih 10ak godina to nisam osetio pušeći analogne.
    Možda sam ja malo glup (u stvari sigurno jesam :D) pa ne kontam smisao posta.... Moguće da nas ima još takvih, pa bi bilo lepo da imamo izvor informacija ili bar mišljenje autora. Nakon svih prethodnih postova, i ovaj deluje kao neki fakat, a u njemu se navode stvari koje ne stoje, pa mi ništa nije jasno....  :Scratch-Head:

    Edit - u spornom postu pominje se "pre 4 godine", "za dve godine"... Od/do kog momenta merimo?