Citao sam nedavno neki tekst o poslovanju u Kini i tamo,izmedju ostalog,govore i o "kloniranju" i zasto toliko kopija dolazi odande,odnosno,zasto se to toliko primilo tamo iako ima i drugih drzava sa uslovno receno "labavijim" zakonodavstvom.
Izgleda da nije stvar iskljucivo u ekonomskom interesu vec tu ima i malo mentaliteta.Kazu da je tamo najveca cast koja se moze iskazati umetniku to da se njegovo delo umnozava.I to ne samo da bude slicno vec sto verodostojnije i slicnije originalu jer u suprotnom saljete poruku u smislu "ideja je dobra ali majstor nije bio na nivou pa su potrebne popravke".
Moguce da to ima veze i sa istorijom dugom 5000 godina za razliku od znatno krace zapadne (pre svega USA).Ako neki Cen napravi nesto, npr. figuru bude, i ostvrne se unazad on vidi imena ljudi koji su ziveli hiljadama godina ranije a za koje se i dalje zna i njegov najveci san je da za hiljadu godina u svakom domu bude "Cenov buda" u obliku kakvog ga je on zamislio.On ne zeli da ih zastiti i da se obogati po cenu da za 50 ili 100 godina za njih vise niko ne zna - on zeli da zivi vecno.
Sa druge strane,kad neki Joe napravi nesto i osvrne se...on ne vidi nista slicno.Vidi ljude koji su ziveli nedavno i jedino sto je (za sada) iza njih ostalo je njihovo bogatstvo.Iako je svestan mogucnosti,on u svom okruzenju ipak nema primera tih "vecnih" imena i dela vec obicne,zive ljude gde za vecinu njih mozete pronaci naslednike ili ljude koji su ih poznavali ili poznavali nekog ko ih je poznavao.Ni za njih "vecnost" jos nije dosla pa sta on da ocekuje...
Naravno,ima tu jos mnogo razlika u gledistu na zivot,poslovanje,novac i sl. koje mogu objasniti razlike ali ovo je,ukoliko je tacno,zanimljivo sa moralnog stanovista.
Anketa