Pokusacu da napravim malu komparaciju jer neke stvari kako vidim nisu ni dan danas jasne pojedincima , pa da krenem...
Mehanicki mod kao sto i sam naziv govori nema elektronskih cipova i napon na izlazu ( ka grejacu ) je srazmeran naponu na bateriji sto dalje implicira da padom tog napona kako se baterija prazni opadaju i performanse uredjaja ( snaga na grejacu ) ,jedina stvar koja se ne menja je otpor grejaca i od njega u glavnom zavisi ceo dozivljaj parenja od trenutka kada je puna do gotovo prazne baterije..
Iz tog razloga mozemo reci da je otpor grejaca veoma bitan kod korisnika koji koriste mehanicke modove jer u zavisnosti njegove vrednosti i dozivljaj moze biti veoma razlicit , pa tako cak i pri istoj debljini zice moramo voditi racuna o precniku grejaca kao i o broju namotaja da bi isti radio intenzitetom koji ce zadovoljiti korisnika...
Kada kazem "zica" posto se radi o mehanici i naponima na grejacu izmedju 3.3-4V mislim na kanthal jer za ove druge je potreban dosta nizi napon da bi radio grejac u granicama normale..
Mnogima ( pa ni meni ) nije odgovarao taj pad performansi ( razlika u naponu na grejacu je varirao izmedju 20-40% ) , oni koji su zeleli da znaju na kojoj jacini pare morali su koristiti omov zakon za izracunavanje snage pa su dobijali rezultate primera radi ako im je grejac otpora 1 ohm pri punoj bateriji su imali 15W a pri skoro praznoj samo 12W ili manje jer u zavisnosti njihove tolerancije su praznili bateriju cak i nize..Jos jednom cu ponoviti , intenzitet parenja iskljucivo zavisi od otpora i napona na grejacu a snaga je tu SAMO merna jedinica izvedena po zakonu fizike...
Prelazim sada na regulisane modove kod kojih je napon na izlazu ka grejacu kontrolisan elektronikom ..
Jerdnostavniji po svojoj konstrukciji je VV uredjaj kod kojeg je moguce birati zeljeni napon koji je stabilan svo vreme koriscenja bez pada performansi..Recimo da otpor grejaca sada nije bitan u smislu da utice na dozivljaj parenja jer se isti podesava promenom izlaznog napona i time bira intenzitet ali za izracunavanje tog intenziteta odnosno snage i dalje se koriste formule ( omov zakon )..Osim kanthala sada je moguce koristiti i zice manje otpornosti..
Da bi nam olaksali proizvodjaci su konstruisali i VW uredjaj koji ce u zavisnosti otpora grejaca poslati odredjenu vrednost napona koji je potreban da zadovolji snagu koju smo podesili...Dakle elektronika je da kazemo sada programirana po omovom zakonu i na nama je samo da podesimo intenzitet parenja koji ce nas zadovoljiti..
Kasnije dolaze i regulisani uredjaji sa kontrolom temperature ali to je neka druga tema a poenta je ukoliko primecujete da se kod svih spominje napon na izlazu ka grejacu i njegova otpornost, ne snaga ne struja i ne temperatura jer sve su to promenljive u odnosu na ono prvo i glavno NAPON i OTPOR..Ukoliko uskladite ( vi sami ili uredjaj ) napon sa otporom dobicete i odredjenu snagu i odredjenu struju kao i odredjenu temperaturu..
Kada je napon na grejacu neregulisan ( baterija ) otpor na grejacu mora da bude odredjene vrednosti da bi intezitet parenja bio u granicama prihvatljivim za korisnika...Kada je napon regulisan otpor ne mora biti odredjene vrednosti jer promenom napona podesavamo intenzitet . ( tacka )
I kod mehanickih i kod regulisanih modova nije pozeljno da ima losih kontakata-spojeva jer onda se na osnovnu otpornost samog grejaca dodaje dodatna ( parazitska ) koja u svakom slucaju moze samo da steti i dovede do razlike u ocekivanju odredjenih performansi...
